На вашар се не иде у журби, нити се иде да би се обавезно нешто купило. На вашар се иде да бисте се провели. У недељно преподне на вашару у Башаиду окупи се и неколико хиљада људи. То су и продавци и купци и шетачи.
Изнесе се актуелна понуда воћа и поврћа, довезу се дрва, ту су и покретни штандови са домаћим слаткишима, алвама, кретошима и бомбонама. На вашару може да се купи и тепих и намештај и миксер и пегла, али и половни бицикл.
Неко је у недељу у Башаиду купио свој први шешир, а неко добро уже да веже коња или краву. Наћи ће свог купца и колекција стрипова „Алан Форд“ а можда ће се наћи неко коме треба устакљена табла са фотографијама неких матураната од пре пола века, ако ни због чега другог, а оно због рама.
Неко ће купити старинску машиницу за млевење бибера, неко ће наћи део за трактор који му баш фали, а неко ће кући отићи са новим лотрама. Свака роба нађе свог купца, каже стара трговачка изрека. Купца ће наћи и тигањи од ливеног гвожђа, гуса, како каже њихов произвођач и продавац.
- Пробајте само колико су тешки, префектни су, зато и нису јефтини - убеђује продавац потенцијалне купце којима је две и по хиљаде за тигањ ипак мало скупо. То „префектно“ поновиће још неколико пута.
Неко ће на вашару лепо јести пљескавице и кобасице под вашарском шатром. Већина ће се, ипак, прошетати, срести са комшијама, мало поразговарати и ручати код куће. Банат је то ипак, па се жури кући на супу и недељни ручак. То знају и продавци и купци.
Иако је се све орило до пола дванаест, за само десетак минута роба је спакована, ко је шта продао, продао је, ко је шта купио, купио је, а на башаидском вашаришту у подне скоро да више никог није било. До следећег вашара.
Ж. Балабан
