Објекат у којем је сликар провео детињство, рану младост и последњу деценију свог живота, претрпела је у претходном периоду значајна оштећења. Радови се изводе захваљујући заједничком улагању Министарства културе и Општине Шид. Спомен- кућа је проглашена за културно добро од великог значаја.
Како су објаснили из шидске локалне самоуправе, Министарство културе одговорило је на апеле председника општине Шид Зорана Семеновића, определивши десет милиона динара за реконструкцију кровне конструкције и кровног покривача, неопходне зидарске, столарске и фасадерске радове, док је локална самоуправа учествовала у финансирању санације са пет милиона динара.Управо у овој кући Сава Шумановић је провео рану младост и последње године живота, и из те куће су га 28. августа 1942. године усташе одвеле на стратиште. Кућу је саградио 1867. године Паја Николић за потребе пиваре. Крајем 19. века, теча Саве Шумановића, др Драгутин Грчић, откупио кућу од Николића. Према подацима Информационог система непокретних културних добара (ИС НКД) кућа је правоугаоног облика са три просторије окренуте ка улици, ходником и једном просторијом са дворишне стране. Имала је и трем који је касније замењен новим просторијама. Зграда је грађена од опеке и ћерпича, а улична страна је богато декорисана.
Породица Шумановић се иначе доселила у ту кућу из Винковаца, када се Савин отац Милутин Шумановић пензионисао, и када је Сава је имао четири године. Првобитно, кући су припадала и два суседна плаца где се налазио економски део домаћинства и објекти за послугу. Након Шумановићевог повратка из Париза, 1930. године, кућа је прилагођена потребама уметника.
Сав намештај и предмети изложени у кући припадали су породици. У време национализације након другог светског рата, Персида Шумановић је успела да задржи кућу и у потпуности сачува синовљев атеље у ком је настало преко 600 слика. Она је кућу поклонила Шиду, а посебна историјска занимљивост је да је Персида Шумановић примила Тита 1965. године, и у тој кући је преминула 1968. године.
С. Ковач
