Књига је штампана средствима Министарства културе и информисања и Града Зрењанина, а резултат је вишегодишњег истраживачког рада.
Како је објаснила ауторка, иначе историчарка уметности запослена у поменутом Заводу, сецесија се као нови правац у уметности појављује у Зрењанину већ крајем 19. века, у периоду када се и у другим развијенијим европским центрима започиње са изградњом јединствених и свеобухватних уметничких дела, што је у архитектури требало да означи раскид са до тада важећим неостиловима академизма, залажући се за слободу индивидуалног стваралаштва.
"Највећи број зрењанинских сецесијских грађевина настао је у време интензивног привредног успона и врло живе градитељске активности које се посебно убрзавају пред сам почетак Првог светског рата. О томе сведочи велики број захтева грађана надлежним градским властима за добијање грађевинске дозволе, да на још увек понеком слободном плацу или на месту већ дотрајале куће ужег и ширег центра града, саграде своју нову или модернизују већ постојећу стару, стамбену или стамбено-пословну зграду", наглашава Мајсторовић.
Примери зрењанинске сецесијијске архитектуре блиске су бечкој и мађарској варијанти сецесије. Пројекти за већину тих зграда дело су локалних грађевинских мајстора и предузимача, али и школованих архитеката који су долазили из већих центара ондашње Аустроугарске – Будимпеште, Прага или Темишвара.
Виктор Бенеш, архитекта из Прага, за тадашњег директора фабрике шећера Виктора Елека, пројектује вилу, као и друге пратеће грађевине овог значајног индустријског комплекса у граду. Архитекта Ласло Секељ долази из Темишвара да, за Зрењанин 1913. пројектује један од највреднијих индустријских објеката у граду – зграду градске кланице.
"Бавећи се историјско- уметничком анализом сваке од укупно 22 представљене сецесијске грађевине покушали смо да појединачно истакнемо њихове аутентичне вредности и особености како би се на основу заједничке представе о њима стекао увид о богатству архитектонских облика који нас окружују", истиче Мајсторовић.
Породичне палате и јавни објекти
Поред стамбених кућа, палата и вила, сецесијски стил у Зрењанину прихватају и државне институције кроз пројекте својих јавних здања, као и црква. Граде се две државне основне школе, бискупски ординаријат, челични Велики мост преко Бегеја, као и фотографски атеље, здравствена установа – санаторијум, робна кућа намештаја, дечији васпитни завод и новчани завод. Сецесија се, углавном, код свих ових објеката изражавала у декоративним фасадним украсима, геометријског и вегетабилног порекла, понекад са фигурама и маскама или у комбинацији са елементима пролазећих неостилова. Примењују се нови грађевински материјали за украшавање фасада и ентеријера: фасадна цигла, стакло, челик, као и керамичке плочице и ливено гвожђе.
Ж. Балабан
