- Град Сомбор ово види као шансу да се опроба у даљем развоју малих и средњих предузећа. Кластер ће се бавити оним што су највеће предности Града Сомбора, а то је пољопривреда - појаснила је Душанка Голубовић, сомборска градоначелница суштину најновијег прекограничног пројекта у који се упустила локална самоуправа. - Пројекат успостављања и јачања прекограничне сарадње између индустрије и јавне управе универзитета и цивилног друштва („четвороструки хеликс“) кроз формирање два заједничка прекогранична кластера има за циљ решавање заједничких изазова у јачању способности раста и потенцијала за запошљавање и иновације локалних малих и средњих предузећа.
Два кластера, у сектору пољопривреде и примене нове технологије у пољопривреди у Сомбору, а други у сектору папирне индустрије и машинства у Белишћу, формирана су са циљем бољег преношења знања, вештина и подстицања сарадње окупљањем малих и средњих предузећа, институција и организације из региона.
Градоначелница Сомбора подсетила је учеснике конференције и на друге прекограничне пројекте који су успешно реализовани, а у којима је учествовао Град Сомбор и додала да овакви кластери дају примере добре праксе за друге релевантне индустријске секторе у Србији и Хрватској кроз успостављени облик прекограничних међуорганизационих односа, у којима се приватне пословне активности допуњују и стимулишу иницијативама локалних власти, уз подршку универзитета и актера цивилног друштва.
Пројекат „Омогућавање развоја одрживих прекограничних кластера“ реализоваће се на подручју Западнобачког округа и Осијечко – барањске жупаније. Вредност пројекта је 1,1
милион евра, а његово спровођење трајаће две године. Градови Сомбор и Белишће ће развијати своје производне кластере, при чему ће, конкретно, Сомбор развијати кластер за прикупљање и прераду био масе.
- Један правац биће производња енергената у облику пелета, а други правац биће директан извоз у Хрватску или Мађарску. Биће укључени пољопривредни произвођачи, али и они који ће учествовати у ланцу дистрибуције - каже Саша Бошњак менаџер пројекта са српске стране, док ће партнерски кластер Белишћа бити усмерен на прераду папира.
- Оно чиме ће се конкретно бавити кластер на нашем подручју јесте папир. Ми радимо на пројекту који ће омогућити изградњу нових фабрика, а овај кластер биће само подршка у целој тој причи - каже Марио Маролин, директор Развојне агенције Града Белишћа.
Како наглашава пројектна документација, али и његови реализатори, пројекти прекограничне сарадње треба да помогну повезивању људи из пограничних подручја и подстакну њихов развој, јер највећи проблем тих региона је депопулација и недостатак радних места, без обзира што је Хрватска у ЕУ, а Србија у процесу прикључивања.
М. Миљеновић
