На свет је донела два превремено рођена дечака, Виктора и Василија.
– Одлазим да видим бебе, али ми тешко пада одвојеност и једва чекам да дођу кући. Обојица су без већих проблема и напредују. Виктор више није у инкубатору и сада је тежак 1.930 грама. Василије има 1.830 грама, и још увек је у инкубатору и на кисеонику, прима антибиотике и мало је још болестан, али докторка каже да све иде набоље – каже за „Дневник” Марина, која иначе сама одгаја децу. Живи са својим родитељима и двоје деце, од којих ће старије ове године напунити 13 година, а млађи син две.
– Ћерка је спремала са мном ствари за бебе и она лепо прихвата чињеницу да ће добити браћу. Син ће, сигурна сам, мало теже то прихватити, бар на почетку. После, док се сви уходамо, биће лакше. Ако све буде у реду, дечаци би требало да дођу кући до краја месеца – казала је Марина.
Подсећамо, наша саговорница је једног дечака родила у ауту свог комшије док су се кретали из Оџака ка Бетанији, а породила ју је мајка. Другог дечака је на свет донела у Бетанији царским резом. Комшија који је возио ауто Стеван Силађи је своје искуство о свему што се догодило поделио на Фејсбук профилу, те је привукао велику пажњу јавности, као и новинаре који су данима након порођаја извештавали о свему.
Марина Сабадка је запослена и тренутно је на породиљском, али су њена примања испод минималца. Каже да је успела неке ствари да припреми за бебе, али јој тренутно недостаје дохрана „аптамил” за превремено рођене бебе и пелене број један. Редакција „Дневника” покреће хуманитарну акцију, а сви који су у могућности да помогну и добију додатне информације, могу да позову на број телефона 063 479 894.
Силађи је због читаве ситуације у помоћ позвао и полицију, која је помогла возачу да што пре стигне до Бетаније, како би на свет стигао и други дечак. Марина каже да није очекивала толику пажњу јавности, али напомиње да јој и није толико пријало све што се дешавало, с обзиром на то да су одвојили бебе од ње.
– Нека ме разуме ко може. Мени заиста није било до иступања у јавност, јер ми је било битно само да моја деца буду добро – закључује Марина.
С. Аничић Илић
