Њиме управља Покрет горана Сремска Митровица, а доминира речни екосистем у укупној дужини од 33,1 километар, који чине речица Засавица и притока Батар, па се у пејзажу смењују водени и мочварни екосистеми са фрагментима поплавних ливада и шума, који често „избаце на видело” неку нову врсту.
Резерват заузима јужни Срем и северну Мачву, на подручју општине Сремска Митровица и Богатић.
Осим туристичке атракције коју на годишњем нивоу посети 50.000 до 60.000 љубитеља природе, СРП „Засавица” је и извориште науке, с обзиром на то да су бројна истраживања рађена баш на том подручју, изнедривши научне радове вредне светске пажње.
То је и нама био повод да се у оквиру серијала о заштићеним природним добрима у Војводини упутимо баш ка том крају и сазнамо нешто више о лепоти коју баштинимо.
Визиторски центар је полазна тачка за све туристе, и ту се могу добити све потребне информације, а тамо је и нас дочекао идејни творац заштите овог подручја, председник Покрета горана Сремска Митровца Слободан Симић, рекавши нам је да је 1995. године, сасвим случајно, током једне породичне посете, открио реку која протиче кроз село Засавица.
– То је за мене било сензација. Покренуо сам акцију и позвао стручњаке из Покрајинског завода за заштиту природе који су на терену тада затекли богатство биодиверзитета, и од тада се воде истраживања.
Имамо нашег истраживача, Михајла Станковића, који је до сада пронашао 150 нових врста флоре и фауне. Засавица иначе представља стара корита Саве и Дрине, и у њој извиру Дринске, а не Савске воде, које су апсолутно чисте и профилтриране кроз шљунак и песак Мачве. Зато је биодиверзитет богат и разноврстан, а нисмо имали ниједног загађивача кроз историју до данас – казао је Симић.
У оквиру Визиторског центра налази се ресторан, а до воде је објекат изнад ког се издиже дрвена кула висине 17 метара, са чијег врха „пуца” поглед на непрегледни степски пашњак Ваљевац и део речног корита Засавица.
На неколико метара од дрвене громаде, налази се пристаниште, са усидреним туристичким бродићем. Током нашег боравка, пристигла су два аутобуса малишана основношколског узраста, те смо се са њима отиснули са обале у чаробна истраживања директно са воде.
– Истакао бих присуство рибе мргуда (Umbra krameri), јер је Засавица донедавно била њено једино станиште у Србији, а сада се она налази и у језеру Краљевац и у Горњем Подунављу. Она је врло занимљива јер је на неки начин дводихалица.
Присутна је и једна врста биљке месождерке, а на Засавици је утврђено њено једино налазиште – истакао је наш саговорник, додавши да на подручју свакако има много биљака и животиња који су на светским и европским листама ретких врста.
Међу угроженим и заштићеним врстама су тестерица, језичасти љутић, ребратица, а шумску вегетацију представљају хидрофилне шуме пољског јасена, врбе, црне јове и тополе.
Присутне су и угрожене врсте попут слатководног сунђера, подунавског мрмољка, патке њорке, док је у резервату успешно реализован Пројекат реинтродукције дабра у Србију. А истраживач Миша је пре три године пронашао једног рачића, који у неизмењеном стању живи 540 милиона година.
– До короне се највише посетилаца окупљало око Визиторског центра, у ресторану где су под хладовином уживали уз кафу и оброку, а након короне, то се потпуно променило.
Сада људи хоће да шетају, разгледају и приближе се природи, те све више користе понуде попут вожње бродићем као и Сафари вожњу. Такође имамо пешачке руте, са обележеним стазама и путоказима – поручио је наш саговорник.
Један од главних циљева управитељима јесте очување аутохтоних раса Србије, а екипа „Дневника” имала је прилику да опроба Сафари вожњу и изблиза упозна изворне врсте. Пространи степски пашњак Ваљевац шири се на површини од око 300 хектара, а на њему потпуно слободно лутају животиње, које су ту, под отвореним небом.
Призор је невероватан, када видите око 400 коња, 300 магараца, око 100 подолаца, сеоских крава и говеда који живе у заједништву.
Магарци су највећи обожаваоци туриста, јер од њих добијају клопу, па се понеки залетео и потрчао за нама, не би ли још мало „омастио брке” сочним шаргарепама...
– Развили смо и „глампинг” на подручју резервата. То је нешто попут гламурозног кампинга. До сада је направљено седам кућа које су „разбацане” по резервату, и ту посетиоци имају све удобности, а око њих, у ближој околини нема никог, осим природе и животиња.
Риболов смо потпуно баталили, због природних разлога. Засавица нема обале. То је река мочвара и она обрасте зеленим макрофитним биљ- кама, те је тешко забацивати удицу и вадити рибу, па само прави љубитељи штуке дођу на јесен и практикују спортски тип риболова – прича Слободан Симић.
Како каже, и за љубитеље птица направили су хранилишта па се и са визиторског центра могу видети неки ретки летачи. Прво истраживање и попис птица Србије, рађено је 1895. године, а тада је на Засавици уочено око 130 врста, док данас на територији ревервата обитава чак 230.
– Нашим активностима успели смо да вратимо пређашње популације на ове просторе, па нас је и 18 јединки ибиса после много времена опет посетило. Направили смо прошле године вештачке баре које су некада красиле ово подручје, а сада их због све чешће суше нема.
Организација Уједињених Нација за екологиују ће нам ове године помоћи са тим пројектом, како бисмо вештачким путем формирали још тих плитких водених површинана и створили услове за појаву нових врста. У Мачванској Митровици постоји црпна станица која иначе одржава ниво Засавице да не би плавила – каже идејни творац СРП „Засавица”.
Ивана Бакмаз
