Сламарка Ивана Дулић: Слама као девојка за фине плетенице

СУБОТИЦА: Слама је на северу Бачке одувек била зимска играчка за жене, баве се њоме и мушкарци, али за Ивану Дулић из Суботице сламарство је много више од обичне разбибриге и рукотворилаштва.
slama slamarstvo
Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Госпођа Дулић је одрастала у бројној породици на салашу у Ђурђину, након Другог светског рата, када није било лако обезбеђивати егзистенцију, када су се играчке и корисни предмети за домаћинство правили од природних материјала, међу којима је била и слама.

Умеће стваралаштва од сламе наследила је од мајке Матије, међутим, прве слике од сламе почела је израђивати касније. Она вели да златна, мирисна и шушкава слама чува у својим нитима шапат ветрова, сјај сунчевих зрака делећи, кроз маглу, мраз и снег, многе тајне природе са радозналим и плашљивим припадницима животињског царства, верним станарима војвођанских њива.

Богат уметнички стаж у сламарству пре седам година преточила је између корица књиге “Од њиве до уметности”, неуморна је одувек у настојањима и борби за признавања сламарства као гране ликовне уметности, као и за иновације већ постојећих техника у раду са сламом.

Припрема и нову књигу, са својим истомишљеницама прави нову раскошно украшену рисарску круну, али и украсе за актуелне божићне и новогодишње празнике.

Слама осликава равницу која чини живот овог поднебља, веру, културу, обичаје, историју, традицију, заједништво породице и наду за боље сутра, а уздиже се и у бескрајне висине уметности. Своје стваралаштво сам посветила испитивању и проучавању сламе, чувању индивидуалности у радовима који до сада нису виђени, односно још нису осмишљени, урађени и презентовани. Дуг је пут да би се у нечему био посебан, па се бавим сликарством у техници сечене плетене сламе, што је компликованије. Међутим, исто тако знам да је дуг и напоран пут од њиве до трпезе, под небеским сводом понекад ћудљивим, олујним и непредвидивим, каже Ивана Дулић.

Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Она уверава да слама може да пружи много више, те да то доказују управо они свесни њеног значаја и лепоте, отварајући својом неограниченом маштом и љубављу према уметности нова поглавља будућих књига, не посустајући у истраживању граница својих могућности, стварајући вредна уметничка дела.

Јако сам радосна што сада могу са сликарима заједно равноправно да излажем, јер сликарство и сламарска уметност су најзад руку под руку. Сада без устручавања могу сламом да сликам заједно са  самоуким, па и академским сликарима. Посебно ми је драго што се сада сламарство признаје за уметност, јер дуго су се поклоници уметничког стваралаштва томе опирали. Слама је причала своје приче, дуго поручивала да чека историчаре уметности да кажу свој суд. Додуше, почетни корак они су начинили раније када је све почињало, мислећи да су тиме урадили све. Међутим, то није довољно, сламарству се стално мора посвећивати дужна пажња, јер је и оно отишло корак даље. Тако смо се нашли у књизи “Снови у боји” у којој је 90 одабраних самоуких сликара из Србије и једина сам заступљена са сламарством. Књигу је приредио Славомир Војиновић из Београда и у њој је на моје велико задовољство сламарство добила шест страница, што сматрам да је велика част, категорична је наша саговорница. 

Сламарство је на северу Бачке најзаступљеније, па тако у Суботици има око 300 сламара који самостално раде и продају слике, сувенире, практично праве бизнис од сламе.

Ја нисам од тих, више трчим за уметношћу, да видим шта нам слама на том пољу може све дати, поготово што ми је до сада рад са сламом омогућио контакте са људима и проширио видике, додаје Дулићева, напомињући да је неспорно да стваралаштво сламара има значајан круг обожавалаца. 

Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Техником сечене плетене сламе могу се радити и најфинији радови, што није могуће техником коју углавном примењују други “сламари”:

Успевам да од сламе испреплићем милиметарске плетенице, док су код осталих оне од пуне сламе, грубље и веће. Радим веома прецизне радове, чак сам успела да сламом дочарам технику белог веза са свим мустрама, који се иначе ради на платну, али на сасвим други начин у односу на досадашњи начин којим су га приказивале друге сламарке, објашњава она, додајући да је успела урадити и Иванов прслук, сликом од сламе рађену “златовезом”, који се иначе ради концом или свилом и саставни је део ношњи код Буњеваца, Срба, Мађара …

Ивана Дулић вели да, иако има богато искуство, још увек није успела да докучи шта све може од сламе да се направи, него да још увек много истражује, а још тридесетак других упућује у технику сечене плетене сламе.

Напомиње да треба праксе, стрпљења и прецизности, а мора се имати и јако квалитетан материјал, слама од које се могу правити тракице ширине свега милиметар и од њих као важан корак правити плетенице:

Слама се за уметничко стваралаштво и рукотворине коси десетак дана пре комбајнирања. Исто као што цура мора бити млада, и слама мора бити млада, еластична и фина за рад...

Милорад Митровић

EUR/RSD 118.3269
Најновије вести