Слано Копово је повољан амбијент за ждралове, дивље патке, гуске, шљукарице, као и птице сабљарке, и морске жаларе... укупно 203 врсте птица, што чини 63 одсто од свих познатих врста у Војводини.
Овај специјални резерват природе је један од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији, као и специфичних слатинастих биљних заједница, не само код нас, већ и у целој Панонској низији које су у фази ишчезавања.
То је непроцењив центар особене биолошке разноврсности живог света на просторима Војводине, али и репрезентативни пример слатинастих станишта која су на граници потпуног нестајања.
Управо зато Општина Нови Бечеј на чијој територији се и налази овај заштићени резерват склопила је прекограничну сарадњу са колегама из Мађарске како би се изградили нови путеви за биологе, стручне раднике, али и туристе који желе да виде несвакидашњу природу.
ИПА програм прекограничне сарадње Мађарска- Србија (Шандорфалв- Нови Бечеј) под називом “Рехабилитација заједничког културног наслеђа у циљу будућег развоја региона” траје до краја марта 2020.године и обухвата два заштићена природна добра - Слано Копово и језеро Надош у Мађарској.
Крајњи циљ је еко-туризам, а иако је Нови Бечеј познат по разним манифестацијама специјални резерват природе “Слано Копово” дефинитивно није искористио пун туристички потенцијал, најпре због отежаног приступа, нарочито за време обилних падавина. Пројектом је предвиђена изградња два приступна пута, а вредност радова износи 80.000 евра, од којих ће један бити дужине 425, а други око хиљаду метара. Радови на изградњи путева су почели прошле недеље, а председник Општине Нови Бечеј Саша Максимовић каже да је ова инвестиција највише значајна управо због еко-туризма.
-Нови Бечеј је препознао важност туризма конкретног, а не манифестационог, од еко туризма, културног, спортског, а коначно изградњом приступних саобраћајница Сланом Копову преко ИПА пројекта са градом Шандорфалвом остварена је осим културне и еконосмка сарадња- каже Максимовић.
Укупна вредност пројекта износи 470.000 евра, од чега је Општини Нови Бечеј припало 222.000 евра, а за изградњу путева потребно нам је 80.000 евра.
Рок за завршетак радова је почетак јула, те ће пред лето резерват бити отворен за све који желе да виде рецимо ждралове и друге птице, али и остали живи свет по којем је овај крај препознатљив.
Члан пројектног тима Новица Блажин каже да је изградња саобраћајница, али и паркинга за возила, можда и најбитнија активност у оквиру овог пројекта посвећеног очувању заједничког културног наслеђа.
-Ово су све предуслови за туристичке посете специјалном резервату приороде “Слано Копово”, али, као и приступни пут до Араче, то није искључиво пут за потребе туризма, већ и пут који ће користити сви суграђани и посетиоци Новог Бечеја, они који имају земљу, пољопривредници и многи други- каже Блажин.
Без приступних путева, истиче Новица Блажин, није уопште лако доћи до резервата ни теренским возилима када су падавине или непосредно након тога.
Стручна сарадница у овом специјалном резервату природе Силвија Иванић каже да је Слано Копово место где се заиста окупљају истински љубитељи природе, орнитолози, биолози, али и фотографи, као и деца у оквиру школских екскурзија.
-Ово је оаза недирнуте природе, која је веома јединствено и специфично место не само за нашу државу, већ и за целу Европу. Има разноврстан биљни и животињски свет који се овде развија и опстаје. Најинтересантније је у јесењем периоду када је врх јесење миграције и када се овде може видети на десетине хиљада ждралова- каже Силвија Иванић.
Силвија Иванић истиче да свако годишње доба у резервату носи неке специфичности, али и да то није последњи остатак Панонског мора, како многи мисле.
-Слано Копово је фосилни, односно стари палео меандар реке Тисе. На овом подручју где се налази Слано Копово некада је протицала Тиса и када су регулацијом рока реке пресекли њено корито, оно што је остало је Слано Копово - каже Силвија и појашњава да со води порекло из карактера овог подручја јер се ту налази најнижи део терена где су се у давној геолошкој прошлости таложиле минералне материје, кристали и шкриљци, када су се тополи ледници. Кретање подземних вода износи те материје на површину и заслањује земљиште, а самим тим и воду.
Маша Стакић
