У складу са својим могућностима сомборска локална самоуправа која и оличава овдашњу друштвену заједницу и нема чега да се постиди, ако се квалитет њеног рада мери управо тим аршином.
У томе јој помаже градска организација Црвеног крста која се одавно показала више него достојном да буде део планетарне хуманитарне организације.
Међу бројним пројектима намењеним социјално угроженим житељима Сомбора и околине, свакако се истиче Народна кухиња, коју Град Сомбор одржава преко Црвеног крста.
Тако је из овдашњег градског буџета локална самоуправа прошле године издвојила 24 милиона динара за кориснике народне кухиње, а пакети хране су свака два месеца дељени најугроженијим житељима и у свих 15 насеља градског подручја. Према пројекцији овогодишње варошке касе, за рад народне кухиње предвиђено је нешто мање средстава, тачније 20 милиона, пошто је и мање корисника услуге неопходне људима у очајном материјалном положају.
Све до 2016. године у Народној кухињи у сомборском Црвеном крсту се храна само дистрибуирала, пошто није постојао адекватан простор за њену припрему.
Пре тачно две године, као један део замашног пројекта пружања помоћи Немачке српским хуманитарцима и организацијама социјалног старања, који је у нашој земљи оперативно водила хуманитарна организација „Хелп“, Народна кухиња је реновирана и опремљена по највишим стандардима, па се од тада у њој оброци и припремају.
Према речима Биљане Клипа, секретара Црвеног крста Сомбор, кухиња има капацитет за спремање 500 оброка, по потреби и више, а како наглашава лане је било нешто више од 480 корисника, да би ове године тај статус добила 423 корисника.
Центар за социјални рад издаје корисницима решења о остваривању права на услуге народне кухиње, доставља нам потврде и ми издајемо картоне, односно бонове за топли оброк, појашњава процес Клипа, уз напомену да је то уобичајена процедура у раду с којом су корисници упознати.
Онима који, услед болести, нису способни да долазе по оброке, активисти и волонтери овдашњег Црвеног крста доносе храну на кућни праг, а да се помоћ не завршава само на припреми и дистрибуцији оброка Народне кухиње сведочи и то што је у јануару ове године 58 деце основаца, корисника народне кухиње, добило школски и хигијенски прибор захваљујући Међународној православној добротворној арганизацији (ИОЧ).
Председник Скупштине града Зоран Парчетић, који је уједно и потпредседник овдашњег Црвеног крста, истиче да је овдашњи огранак међународне хуманитарне организације, ако не најбоља, оно свакако међу најбољим организацијама у Србији.
Да је било каква сумња у рад и пословање Народне кухиње потпуно излишна, тврди он, сва контрола иде преко Одељења за друштвене делатности, Центра за социјални рад па ни теоретски не постоји могућност било какве злоупотребе.
М. Мћ
