– Сваке године се суочавам с недостатком радне снаге. Ње је све мање и све је скупља. Годинама размишљам о машинској берби. Прошле године смо обрали све винограде уз помоћ берача, у оквиру промотивне бербе и под устиском рада машине донели смо одлуку да је набавимо – каже Милан Петровић и додаје да се није покајао.
Определио се за комбајн француског произвођача Пелленц Волентиери. По његовим речима, у питању је најмањи комбајн из те серије. Одабрао је њега због тежине и терена. Када напуни кошеве за грожђе тежи осам тона, а сам је тежак три. Узимајући у обзир нагибе у Сремским Карловцима, сматра да овај тип комбајна савршено одговара условима који постоје у карловачким атарима. Коштао га је 103.000 евра, а комбајн од пет тона који је ове године промотивно брао грожђе у Баноштору стаје 170.000 евра.
– Машинска берба је много јефтинија и бржа, проблем је само прерада код куће – каже Петровић. – Не стижемо све да прерадимо да не би комбајн стајао. За четири минута комбајн обере ред од 120 метара. Кад напуни спремнике машина сада стоји и чека два и по до три сата док преса заврши посао. Због тога већ размишљамо шта чинити следеће године. Опције су нам да повећамо капацитет пресе да бисмо у потпуности искористили машину да не би имала празног хода.
Уштеда времена је била додатни мотив за набавку берача. Петровић каже да је до ове године виноград у Липовцу ручно брао шест, а сада два дана. Поред тога наводи да се предност машинске бербе огледа и у томе што су губици грожђа мањи него приликом ручне.
–Моја досадашња искуства говоре да током бербе више од четири радника нису потребна. Један треба да вози комбајн, двојица тракторе, а један код куће да ради на преси. За сада превозимо грожђе у приколицама са церадом. За следећу годину гледаћемо да се снабдемо са самоутоварним приколицама, које одмах пребацују грожђе у муљачу – каже Петровић.
Не кријући задовољство због одлуке да пређе на машинску бербу, Милан истиче да комбајн може од седам до 12 хектара дневно да обере без стајања, под условом да су редови дуги, да нема пуно окретања, на шта се троши време, али и да прихват грожђа мора бити прилагођен томе.
–Ово је тек почетак, али морамо бити свесни да је потребно да припремимо винограде за машинско брање као и да прилагодимо прераду новим околностима. Машина ради тако што тресе лозу и не може да покупи грожђе које је ниско. Све то нас наводи на размишљање о промени узгојног облика – каже Милан Петровић.
Зорица Милосављевић
