"Радићемо до жуте земље, а као и ранијих година посао истраживања се спроводи у организацији Музеја Војводине из Новог Сада и Градског музеја у Врбасу", каже виши кустос музеја у Врбасу археолог Весна Гргуровић.
Истраживања на овој локацији, наводи, обновљена су 2014. године захваљујући локалној самоуправи, која је препознала значај обнављања ових истраживања и значај самог локалитета као неисцрпног извора информација и материјала у вези с прошлошћу Врбаса.
"Значај је препознао и Покрајински секретаријат за културу и информисање који већ трећу годину заредом суфинансира истраживања. Још увек се не ради о великим средствима али само организовање и обнављање радова велики је корак како за струку тако и сам Врбас. Археолошки материјал до ког се дошло претходних година обрађен је и конзервиран у Централном институту за конзервацију у Београду и изложен је у Градском музеју у Врбасу. О резултатима новијих истраживања припремићемо и изложбу", истиче Весна Гргуровић.
Прва археолошка истраживања, подсећа Весна Гргуровић,на Шуваковом салашу рађена су још 1901. године, у организацији Историјског друштва Бачбодрошке жупаније у Сомбору, али нажалост траг тих ископавања је изгубљен. Савремена археолошка истраживања обновио је 1984. године Музеј Војводине. Имала су заштитни карактер и трајала су до 1991. године.
"Приликом тих радова на локалитету је констатовано постојање праисторијског хоризонта (старчевачка и винчанска култура), а обрадом суседних парцела евидентиран је и керамички материјал из латенског периода (млађег гвозденог доба). Када је реч о траговима живота из средњег века, откривени су остаци насеља у раздобљима између 10. и почетка 16. века, са црквом хронолошки одређеном у 13. веку до 15. века, око које је крајем 15. или почетком 16. века ископан одбрамбени ров", истиче виши кустос археолог Весна Гргуровић.
Археолог Весна Гргуровић истиче да су током истраживања на месту припрате цркве, током скидања слоја пепела пронађени нови фрагменти грунта и позлате икона, документована су четири гроба, без гробних налаза.
"Само у једном гробу констатовани су остаци гробне конструкције, односно даске преко скелета. Приликом истраживања рова уочено је постојање и другог, мањег рова, за који је претпостављено да би могао окруживати некакав други објекат. Пронађена керамика рађена је на спором и брзо ротирајућем витлу, а од облика затичу се котлови, лонци, поклопци, крчази, зделе и бокали. Документована је и једна опека са урезаном игром мице, а у мањем, унутрашњем рову, нађен је део камене пластике рађене у пешчару, вероватно део довратника. Укупно су документована 33 гроба. Покојници су слободно укопавани, без гробних конструкција, а само у неколико гробова били су покривени даскама", каже Гргуровић.
Имање Теодоре Лазарове
"Један од значајнијих резултата истраживања свакако је лоцирање средњовековног насеља Орбаспалотаја. Оно се први пут помиње 1387. године у Даровници краљице Марије којом га поклања Николи Горјанском млађем. Породица Горјански била је у породичним везама с породицом српског кнеза Лазара. Наиме, ћерка кнеза Лазара, Теодора, била је прва жена Николе Горјанског млађег", наглашава Весна Гргуровић.
Спаљивање насеља са црквом је датовано је читав век касније, крајем 15. или почетком 16. века након чега се становништво сели на северну обалу Црне баре, на место које се и данас назива Селиште. Неколико деценија касније долази до заснивања новог насеља претече данашњег Врбаса (Стари Врбас), опет на јужној обали Црне баре, али западно од старе локације.
З. Делић
