Она разбија и претвара у течност секрет који се накупља у плућима, па се секрет лакше избацује. Поред овога, гушчија маст је добра и за омекшавање испуцале коже и заштиту коже од хладноће. Али, до гушчије масти није лако доћи.
У селима у околини Зрењанина, која су некад била позната по гајењу гусака, овог производа нема ни за лек. Једно од таквих села је и Томашевац. Није било давно кад су се обале Тамиша белеле од јата гусака.
- Гуске у селу данас држе само они који их лежу од јаја из свог јата. До пре неколико година, фарме из Бечеја и Пландишта су давале по 50, или 100 гушчића, а последњих година тога нема. Ја сам ове године од јаја од својих гусака добио 70 гушчића. И ове године ћу насадити гуске. Али, у селу је гусака све мање. Не тражи се перје, а нема интересовања ни за гушчије месо – прича Стеван Томашев из Томашевца.
Чика Стева је и ове, као и претходних година, очишћене гуске продавао у Београду, на Каленић пијаци.
– Само тамо може да се прода. Куповали су од мене гуске и политичари и глумци и певачи - смешка се наш саговорник, али не открива имена сталних муштерија. – Продавао сам за 500 динара килограм, па ето колико новца можете добити за гуску од пет кила. Ипак, није их лако отхранити, тов траје од априла до новембра. Има око њих посла, а да нема Каленић пијаце у Београду, не бих их ни држао.
Гушчија маст је све траженија. Како су Томашеви продавали очишћене гуске, могли су да истопе и маст. Ових дана остало је још нешто мало масти, а потражња је велика. Влада грип који прати упорни кашаљ и бронхитис, па се сви сете добре старе гушчије масти.
На пијаци, или преко огласа, гушчија маст се продаје буквално на граме. Тако 100 грама кошта од 200 до 300 динара, што значи да за килограм ове лековите, али и укусне масти, ваља издвојити између 2.000 и 3.000 динара.
Ж. Балабан
