“Деца и омладина са сметњама у развоју савладавају разне технике ткања и то од природних материјала. Рад у радионици смо основали због сазнања да полако нестају стари занати који чине основу нашег културног блага. У прошлости у зимским месецима када нису имале послове на њиви, жене су ткале. Своје производе лан, кудељу, памук су користили за даљу обраду. Од конопље су се израђивали чаршави, столњаци, одећа, док су се од лана израђивале финије ствари као на пример пешкири”, каже председница Друштва Јулијана Пап и наглашава да су чланови били јако заинтересовани за начин живота наших предака, те је тако настала ткачка радионица.
Јулијана каже да су на почетку ткали на малим оквирима, након чега су набавили већи оквир и на крају прави разбој.
“Међу тканим предметима налазе се торбе, јастуци за столице, завесе, столњаци и ћилими. Највећу пажњу су нам привукли ткани предмети од вуне. Сазнали смо да је вуна основна компонента висококвалитетних тепиха и један је од најотпорнијих материјала. Природно је отпорна на воду, ватру и мрље. Одбија честице прашине, због чега је добро решење за оне који имају проблеме с алергијама”, истиче Јулијана и додаје да ако производ од вуне правилно одржавамо, може се побољшати квалитет ваздуха, задржавајући прашину и друге алергене.
Председница Друштва истиче да су тако са само неколико килограма вуне направили лепе ташне и ћилиме које су запазили и њихови суграђани.
М.Сћ
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Мали Иђош.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
