Тај комплекс је, заједно с подграђем, проглашен за просторну културно-историјску целину од изузетног значаја за Републику Србију, а почетком претходне године поднета је иницијатива за упис на Унескову листу светског културног и природног наслеђа, односно номинациони досије „Културни предео Бача“.
Усвајање плана, који је израдио Завод за урбанизам Војводине омогућиће стварање услова за ревитализацију дела старог тока реке и водене површине код тврђаве, опремање комуналном инфраструктуром и изградњу туристичких и угоститељских садржаја. Отварањем кафића, ресторана и продавница сувенира подграђе би, како се очекује, требало да обогати туристичку понуду, а на то ће свакакоутицати и формирање бициклистичких стаза.
„Циљ Плана је стварање основа за уређење и изградњу простора „Древног Бача са тврђавом“ и његово привођење планираној намени, унапређивањем природног простора унутар урбане структуре, уз стварање услова за: ревитализацију дела старог тока реке Мостонге и водене површине код тврђаве, изградњу туристичких садржаја, саобраћајну доступност и повезаност, као и опремљеност простора неопходном комуналном инфраструктуром, као и заштиту простора и усклађивање са потребама корисника. Планирање, коришћење и заштита простора засниваће се на принципима заштите животне средине и одрживог коришћења подручја, заштите природних ресурса и добара, биодиверзитета читавог подручја, као и здравља људи“, објаснили су аутори планског документа, који прошлог лета био на јавном увиду.
На основу Уредбе о еколошкој мрежи, река Мостонга као утврђено еколошки значајно подручје и заједно с осталим еколошким коридорима чини део мреже Републике Србије.
Урбанисти објашњавају да је просторно културно-историјска целина смештена на издигнутом терену, некада окруженом водом. Тврђава Бач је изузетно важан вишеслојни локалитет и најбоље очувани средњовековни фортификациони комплекс у Војводини. Припада типу „воденог града“, прилагођеног за одбрану у мочварним теренима, са утврђеним замком и подграђем са 36 окућница, распоређеним са обе стране Улице бачке тврђаве.
Реч је о простору у грађевинском подручју насеља Бач, тачније у западном делу, с тим да је највећи део територије неизграђено земљиште - корито реке Мостонге и неуређене зелене површине у југозападном и североисточном делу, уз канал.
Прокопавањем канала из хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, крак Каравуково - Бачки Петровац, средином 60-тих година прошлог века, измењен је историјски амбијент. Тврђава је остала без воденог огледала, важног елемента њене некада одбрамбене функције, будући да је пресечен део тока Мостонге, која је својим меандром окруживала комплекс и са шанчевима пуним воде представља фортофикацијску препреку.
На планом обухваћеном подручју се, осим комплекса тврђаве Бач, налазе и калварија и турско купатило. Покрајински завод за заштиту споменика културе је, у склопу Развојног пројекта интегративне заштите „Векови Бача“, предвидео обнову историјског амбијента средњовековне тврђаве, што подразумева повратак воде у корито реке Мостонге.
Хамам у центру Бача представља вредно и ретко сведочанство о времену османске доминације на простору Војводине. На основу археолошких ископавања познато је да је та грађевина некада имала шест просторија: халват (чекаоница и гардероба), шадрван (просторија за купање), хазна (резервоар за воду) и ђулхан (ложионица). Хамам је делимично порушен, али су сачувани бројни подаци о првобитној архитектури, као што је случај са делом кубета над централном просторијом.
Идеју о повратку воде у ровове Мостонге први пут је изнео др Ратибор Ђорђевић, који је урадио и план уређења тврђаве са подграђем. То решење предвиђа коришћење комплекса као рекреативног центра, око важног историјског споменика и предмета културног туризма.
Изузетне архитектонске и историјске вредности, везе са очуваним природним целинама у окружењу, само су неки од разлога за упис на Унескову листу светског културног и природног наслеђа.
„Посматрајући специфичан однос природног и културног наслеђа, ниједна друга локација на левој обали Дунава није препозната са таквим вредностима као тврђава у Бачу, а плато на коме је смештена просторна целина важан је археолошки локалитет“, подсећају аутори планског документа.
Настанак дела тврђаве, везује се за период од 1338. до 1342. године, када је краљ Карло Роберт Анжујски ојачавао границе краљевства. У том периоду долази до успона цара Душана и српско-угарских сукоба, што је био разлог дограђивање и ојачавање комплекса, које је трајало непуна два века. Радове на утврђивању и прилагођавању новим војно-инжењеријским захтевима, водили су надбискупи, који су често били и жупани. Остао је забележен труд Петра ИИ Варадија, хуманисте, научника, љубитеља уметности, који је од 1495. До 1501. заокружио градитељски опус и продубио одбрамбене водене ровове око тврђаве. Последња обнова, пре пада у турске руке, била је за време фра Павла Томорија 1523-1526. године
На природно уздигнутом терену, насталом меандрирањем реке Мостонге, налазило се палисадама ограђено подграђе у које се улазило преко моста и кроз улазну кулу са капијом. У северозападном делу меандра, на острву, смештен је утврђени замак до кога се стизало проласком кроз издвојени барбакан (потпорни зид бедема) са свих страна окружен водом. Добро утврђена, моћна, лепо обликована тврђава је доминирала плодном, бачком равницом. Посебну пажњу привлачила је кружна кула са балконима на каменим конзолама.
Основу утврђеног замка чини неправилни петоугаоник са истуреним кулама на угловима, које су међусобно биле повезане високим зидом, бедемом. Три очуване угаоне куле имају кружну основу, док су северозападна и улазна, пронађена током археолошких ископавања, четвороугаоне основе. Једини слободностојећи објекат унутар тврђаве је донжон кула, квадратне основе, смештена у источном делу комплекса. Иако је у значајној мери изгубљена структуре утврђеног замка, након минирања, сачувани елементи упућују на универзалну вредност архитектуре, која сведочи о примени развијене фортификационе школе Високе готике, са елементима ране италијанске ренесансе.
Јована Вукашиновић
