Пре него што стигнете до препознатљиве жуте табле на уласку у село, пут вас води од Скробаре кроз густе дрвореде ветрозаштитних појасева с обе стране пута, док се паралелно с њим, иза начичканих стабала назире уређена пруга која још увек трпи возове.
Након два и по километра вожње под узбурканим таласима олисталих крошњи, из жбуна извирује натпис да стижемо на договорену локацију, до које даље идемо асфалтом Улице маршала Тита, па све до парка и зграде Месне заједнице.
– Откако водимо Месну заједницу, више од 20 година, посадили смо око 40.000 стабала дрвећа и то се заиста види, то је душа Качарева – каже председник Извршног одбора Месне заједнице Качарево Милорад Ђурица, који је и идејни творац језера које се налази надомак села, а које, током лета, дочека око 30.000 купача. – За мене је све лепо у нашем месту, имамо лепу школу, центар, кафиће где се млади окупљају, мислим да смо златна средина, близу нам је Панчево, у Београду смо за 25 минута. Људи су почели да продају своје станове у градовима и долазе код нас да купе кућу. Сад су и цене скочиле, тешко је доћи до скромне куће у којој може да живи породица а да је испод 35.000 евра.
У Качареву тренутно живи скоро 7.000 мештана. Осим што им је инфраструктура поприлично уређена, ипак имају две муке, за које се надају да ће их решити, премда свесни да су у питању огромне инвестиције – завршетак канализације и потпуно санирање дивље депоније.
У периоду од 1946. до 1947. године у Качарево је досељено 3.500 Македонаца који су тада чинили 40 одсто од укупног становништва у селу. Сада је проценат сведен на 17 и константно опада.
– Наши се нису толико исељавали у државе западне Европе, као што су то урадили Мађари и Словаци, али има и оних који су искористили право на бугарско држављанство – каже Члан Македонског Националног савета Србија и Удружења Македонаца „Вардар” Владимир Стоицов, додајући да имају много мешовитих бракова, као и да сам потиче из таквог. – Ја сам пола Македонац, пола Бугарин, а моја жена је полу Немица, полу Српкиња. До деведесетих се готово није ни знало ко је шта и ко је ко, бракови су се стварали из љубави.
У Качареву учествују на свим сеоским манифестацијама, а неких су и сами аутори, попут Сусрета гајдаша, Смотре македонских ношњи, Зелник феста... Осим Удружења „Вардар”, у месту постоји и Центар за заштиту традиција „Тоше Проески” у оквиру ког имају разне секције.
– Да вам кажем, ја сам човек који увек отворено и искрено прича, мада понекад то ни не буде добро, али у задње време нисмо нешто много улагали у месту, нисмо неке велике финансије ни добијали. Имамо много проблема са депонијом, то је извор заразе, а еколози слабо обраћају пажњу на овај наш проблем и не примећују наше муке. Сви треба да се укључе да се то среди. Град јесте прошле године почео да извози у централну депонију у Долову, али ништа, и даље је пут затрпан. Како бисмо је санирали како треба, минимално нам требају три милиона, јер треба да поставимо камере, а казнена политика да буде заиста таква, па да се доведе у неки ред. А што се тиче канализације, обраћамо се, тражимо, јуримо али слабо то иде. Била нам је делегација из Уједињних Емирата да види где би била мокра поља, процењивали су и ништа од тога, не знамо више шта да радимо – вели нам Ђурица.
Чиме се пак поносе, осим поменутог језера, јесте и биваторијум у центру, на самом уласку у парк. А кад на ред дође време за дружења, ту су манифестације за душу и тело – Сланинијада, сеоска слава, Бал голубара...
Текст и фото: Леа Радловачки
Удружење жена „Етно-кутак” из Качарева постоји од 4. новембра 2015. године и има 25 чланица, углавном од 45 до 85 година. Иако немају „ништа млађе”, како каже председница Зора Чубрић, веома су активне и пуне идеја и планова.
– Желимо да направимо завичајну кућу, преко пројеката смо добили кухињу, али нам стоји у згради Месне заједнице, ту нам је и разбој, ту се окупљамо. Нама треба кућа са двориштем, да можемо да ставимо смедеревац и печемо паприку, правимо ајваре и пекмезе – прича нам Зора, додајући како су одложиле своју манифестацију „Етно дани” за јун и како је то леп повод да се окупе заједно са активима жена из околних места и општина.
На све наведено, наша суграђанка је чланица Савета Месне заједнице, као и потпредседница Удружења волонтера Качарево, које је основано током пандемије, с циљем да мештани помажу једни другима.
