Маријанско светилиште у Дорослову познато је као једно од централних места ходочашћа за многе вернике широм Војводине и региона, од којих један број стигне и пешачећи, а на такозвано проштење, ово насељено место посети више од 10.000 верника сваке године, па је тако било и ове.
Свечаности у Дорослову присуствовали су великодостојници и свештенство Римокатоличке, као и Српске православне цркве, представници дипломатског кора, политичког и јавног живота, као и представници
Националног савета мађарске националне заједнице у Републици Србији. Поред молитви и слављења рођења Девице Марије, многобројни верници долазе на ово место у нади да ће пронаћи исцељење на Светом бунару у дворишту цркве, за који се верује да има исцелитељске моћи. Овај бунар се прочуо још у средњем веку по својим чудесним моћима, а у записима цркве и народном предању, ту је излечен велики број болесника.
Само Дорослово се у документима помиње још далеке 1192. године као посед Петка и Првослава, да би под именом Дорослов било бележено 1250. А нешто мање од три века касније, тачније 1520. године је било поменуто као Дорослототфалв (Доросово словенско село). Већ од средњег века на посредном суседству овог села забележен је бунар (водица) Сенткут, који се прочуо по води наводно чудесних моћи, па је 1796. године поред бунара подигнута дрвена капела у славу Девице Марије. Нова црквица је подигнута 1809. године, а трећа, од цигле, 1825., којој су педесетак година касније додата два торња, сазидана у стилу романтике. Огромно интересовање ходочасника условило је даљи раст целог комплекса, па је у другој половини прошлог века проширено двориште и начињен је олтар на отвореном. У другој деценији новог миленијума, светилиште је добило и модерни конгресни центар.
М. Миљеновић
