И данас је структура становништва готово непромењена. Да би сачували сећање на завичај, пре шест година овде је формирано Удружење за очување традиције и обичаја српског народа „Традиција“.
„Када смо 2011. године основали „Традицију“ себи смо дали задатак да очувамо традицију наших предака, да се средовечни подсете, а млади науче како су живели наши прађедови“, каже Милован Савић, председник „Традиције“.
„Удружење броји 30-так чланова различите старосне доби, а све нас повезује заједничка жеља и труд који улажемо у остваривање циљева због којих је и основана „Традиција“. У простору који нам је на коришћење дала Месна заједница Гајдобра сакупили смо и чувамо велики број експоната, односно предмета из прошлости које су наши стари употребљавали у свакодневном животу. Један од задатака нашег Удружења је и очување старих заната, а на том послу вредно радимо.“
У Гајдобри кажу, а тиме се поносе, да су успели добрим делом да сачувају изворни говор Источне Херцеговине, што се може чути и у разговору са младима који за завичај својих родитеља, деда и баба, зна из прича или су тек који пут, на пример, били у Билећи, Невесињу, Требињу, Гацком, завичајном крају из кога је највише колониста 1945. године дошло у Гајдобру.
Православни Херцеговци у свом новом завичају изградили су прелепу цркву посвећену светом Петру и Павлу, у центру села изграђен је трг на коме доминира споменик херцеговачком војводи Луки Вукаловићу. Основна школа носи име по чувеном песнику Алекси Шантићу, деценијама ради КУД „Благоје Паровић“, па Фудбалски клуб „Херцеговац“... У овом селу, најразвијенијем од 13 села општине Бачка Паланка, јер овде у неколико фабрика ради преко 1.000 радника, кажу да успевају да споје традицију и модерна времена. „Традиција“ је један од начина да се то и оствари.
М. Суџум
