„Најстарији налази припадају неолитском насељу, али исти простор је коришћен и у каснијим периодима, у бронзано доба, млађе гвоздено доба, када су овде живели Келти, касној антици (Сармати), раном средњем веку (Словени), те у 18 веку када Срби овде имају своје село“, казао је Анђелић.
Материјал који су археолози пронашли однет је у Музеј Војводине у Новом Саду, а нађене су керамичке посуде, камени алат, фигурине које су представљале божанства неолитског човека. Све је документовано и биће дигитализовано, а вероватно ће бити написан стручни рад о локалитету Мала бара, предочио је археолог Анђелић.
По његовим речима налазиште није било сасвим неочекивано, јер је Општина Жабаљ то место у Просторном плану означила као локацију где би се могла наћи ова сведочанства, те је пре годину дана кренуло ископавање, које би за десетак дана требало и да буде готово.
„Археологија се не гради на сензацијама, већ се део по део склапа у мозаик и ствара целина о времену, људима и животу. Свако налазиште је значајно, а ово у Госпођинцима посебно имајући у виду да је локација из доба неолита. Већ сам тај податак је значајан сам по себи“, казао је руководилац радова археолог Драган Анђелић.
За десетак дана археолози завршавају свој део посла, парцела ће затим бити предата инвеститору, а то је највећи европски прерађивач - корнишона „Мамнигер” који овде гради фабрику за кисељење краставаца. Прва фаза изградње фабрике требала је, према најавама, да буде завршена током јула. Тако је најављивао Синиша Мутић из предузећа „Агропродукт Срб” као пословни партнер „Мамнигера”.
Мутић је „Дневнику” казао да се с радовима касни због археолошког налазишта. Писали смо, подсећамо, да ће се фабрика градити у две фазе а да прва подразумева изградњу погона где ће се радити откуп и сортирање у седам класа краставаца , а друга фаза укључује хлађење, прераду и конзервирање краставаца, што је планирано за догодине.
Зорка Делић
