Воли да учествује у квизовима. Јавност га је упознала по успешном наступу у „Слагалици“, али још више по недавном учешћу у „Потери“.
- Учешће у квизовима доживљавам као изазивање самог себе. Јавност ме је упознала преко учешћа у ова два одлична и гледана квиза, али нису ми то прва такмичења. Још као гимназијалац сам се такмичио, са тимом, у квизовима „Здраво Европо“ и „Колико се познајемо“. Пре неколико година сам се пријавио за „Слагалицу“ и тада нисам имао превише успеха, али сада, други пут, стигао сам до полуфинала. Изгубио сам од такмичара који је касније постао победник циклуса – прича Виктор.
У „Потери“ је на неки начин постао популаран јер се одрекао више суме, како би помогао својој колегиници у квизу да не остане сама у финалној потери.
- На крају нас је трагач стигао, али мени то није важно. Не учествујем у квизовима због новца, него зато што волим да видим колико сам научио, где сам сада са својим знањем, као и да стекнем искуство за неке будуће квизове – наводи наш саговорник.
За учешће у квизовима Виктор се не припрема.
- То је оно што знам, што сам већ научио. Одувек много читам и интересују ме разне области. У ствари, припремам се целог живота. Јер, читање је део мене – истиче Шкорић.
И својим ђацима, а српском језику учи малишане од петог до осмог разреда, Виктор покушава да усади љубав према читању.
- Важно је да знају граматику свог матерњег језика. Али је исто тако важно да читају. Данас у дигитализованом свету то није лако, али то је мој задатак - сматра Виктор.
Живот у малој средини, као што је Ново Милошево, село у општини Нови Бечеј, он не види као препреку.
- Мирно је и лепо, имам све што ми је потребно, а истовремено имам и више времена за читање и писање. До сада сам написао две књиге, једну кратких прича „Давнина, ружа и прах“, и другу, збирку есеја о Душану Васиљеву „Магле, ноћи и жице“. Тренутно пишем нову књигу. А Ново Милошево је на таквом месту да за пола сата или сат стигнем до Кикинде, Новог Сада, Зрењанина, Београда - каже наш саговорник.
Ново Милошево, такође, Виктору омогућава и да доста времена проводи у природи, возећи бицикл.
- Бицикл је моја друга велика љубав, после књиге. Полутркачким бициклом обишао сам целу Војводину. Бициклом одем и код девојке у Нови Сад. Истражујем и уживам. Пре два месеца хтео сам да обиђем споменик из 1920. године на тромеђи Србије, Румуније и Мађарске, и то сам и урадио - бициклом. Углавном возим сам, али једном годишње то урадим са својим друштвом из кикиндске гимназије – завршава своју причу Виктор Шкорић.
Жељко Балабан
