Уз кућу су виногради и винарија, окружени дрвећем, а двориште излази на Тису. Пре десет година вратили су се из Немачке, у којој су провели читав радни век и тада су имали неколико идеја за посао којим ће се бавити у пензији, јер код њих седење не долази у обзир, а од свега, вино је победило. Имају сопствени виноград са око 2.000 чокота, о којима брине Недељко, који се бави производњом вина, док је Јелисавета она која пружа подршку, без које ништа од тога не би било могуће.
Заједно су од њене седамнаесте, а његове деветнаесте године, већ 54 године. Поклоне од свадбе продали су да би купили карте за Немачку, где су отишли са малим дететом, тамо започели живот и добили још једног сина, од којих један живи у Немачкој, други у Шпанији, а сада имају и одрасле унуке, од којих најстарији има 30 година. Када је у питању тајна дуговечног брака, кажу да је једноставно – треба га чувати.
- Током заједничког живота не сме се много ћутати, у чему нам онда живот прође? Када дође до свађе, то треба брзо да се превазиђе и да се иде даље, а не да се одлази због сваке ситнице. Уз љубав и међусобну толеранцију, остаје се заједно читавог живота. Данас је младима углавном битан новац, а не знају да нема ништа лепше у животу него сам све створити - говоре надовезујући се њих двоје.
Како кажу, постојало је само једно место где ће отићи након много година, а то је Чуруг, место где је Јелисавета рођена, а где је и Недељко, који је пореклом из Босне, одрастао.
Цело имање је у плаво-белој комбинацији боја, инспирисано Медитераном. Док је боравио у Тунису, Сиди Бу Саид, Недељко је приметио да је цео град у плавој боји, када је сазнао од локалаца да та боја одбија инсекте, што је пресудило. У њиховом дворишту у изградњи је пирамида, која ће служити као дегустациона сала и у којој ће се чувати вино, а неће изостати ни покоја књига. Пирамида ће, у складу са околином, такође бити плаве боје, а како објашњава Недељко Пухача, облик пирамиде најбоље се уклапа у окружење, а планира да ове године буде завршена изградња. С обзиром на то да пирамиду гради поред шуме и Тисе, претпоставља да ће у њој ваздух бити изузетно чист.
- И да сам могла да бирам било које место на свету, са најлепшом кућом на свету, ја не бих мој Чуруг напустила. Увек смо рекли, кад дође пензија, идемо назад. И не треба тежити ка животу у великом граду и у центру, јер кад си мало даље од гужве, можеш да направиш свој мали рај - казала је Јелисавета.
Недељко је, каже, пробао једно лепо домаће вино и одлучио је да се томе посвети уз менторство једног овдашњег винара.
- Од сорти имамо хамбург, траминац, италијански ризлинг, рајнски ризлинг, а највише бели совињон. Раније смо производили више вина, а последње две године су биле изузетно лоше, због временских услова - прича Пухача.
Њихово имање отворено је за посетиоце, туристе и излетнике, који долазе углавном из Мађарске, да уживају у винограду и воћњаку, у домаћим производима, у гостопримству овог пара, који са осмехом дочекује свакога ко уђе у њихову кућу. Не може се одолети ни домаћем воћном соку без шећера и ликерима које домаћица сама спрема, а никад јој није тешко да спреми палачинке за своје госте. Често им долазе и веслачи из чурушког веслачког клуба, који се искрцају код њих и остану на дружењу. Такође, имање Пухача окружује и мала шума пауловније, брзорастућег дрвета, на површини од седам и по хектара, коју су засадили пре око седам година, а која ће за три године бити зрела за дистрибуирање у грађевинске сврхе.
Посета имању и винарији Пухача доноси, не само уживање у вину и природном окружењу, већ и драгоцене животне мудрости и савете, које ће Пухаче, пуни живота и љубави, радо поделити младима.
Марија Рашић
