На позив селектора, сомборског академског сликара Милоша Пејовића, на овогодишњи скуп дошло их је рекордних 25. Лепо је дочекана и послужена и група туриста из иностранства, потомака Подунавских Шваба, које су некад живели у Кљајићеву док се још другачије звало, а и по другим местима запада Бачке.
Да све протекне како ваља, знатно су помогли из Сомбора градски Културни центар, с Душаном Јовићем и Удружење Немаца „Герхард”, директорка локалне школе Бранка Вулетић, те многи други ентузијасти, све да колонија још дуго траје.
– Осим нових дела, дружење је назначајније – објашњава председник „Висова” Бранко Шоле Шоштарић. – Ми се трудимо да будемо гостољубиви и, пошто се већ добро познајемо након толико година, створена је готово породична атмосфера. Срећни смо што уметници воле да дођу на ову нашу малу Фрушку гору, како ми волимо да тепамо Бурдушевом брду.
А уметника је било са свих страна, не само из ближе околине већ и из даље, па је мотиве за своја остварења овога пута нашао и сарајевски уметник Мирза Ајкунић. Ипак, домаћини посебно уважавају оне који су до сада учествовали на свим окупљањима. Јубиларци, међу којима су, осим Пејовића, Радомир Медић, Верољуб Павић и Ана Илић Пањковић, добили су посебне поклоне, које им је у знак захвалности уручио Шоштарић.
Сликарима је сигурно све било потаман. Инспирације није мањкало, а и домаћини су се добро припремили па није смело да фали ића и пића. Прасе и јагње се окртетало на ражњу, док су комшинице из сеоског Удружења жена „Рубац” за све учеснике и госте испекле довољно уштипака. Да се грла не осуше, квасило се добром жестином и винима од грожђа посебних сорти с Телечке висоравни.
Још кад је на хармоници засвирао Бранко Поповић, штимунг је био потпун па су се разгалила срца и 55 носталгичних гостију који су допутовали из Немачке и Француске, чак и с друге стране Атлантика, из Чикага – потомци Подунавских Шваба, од којих су неки и рођени у бившем Кернеију. Пред крај рата иселили су се готово сви Немци, који су до тада чинили већину становника села, а остали – када су савезним законом колективно оптужени за сарадњу с окупаторским властима. Крајем 1945. стигли су колонисти из Лике, Горског Котара, Жумберка и Кордуна. Укупно 999 породица с 5.400 душа.
Дуга историја и доста имена
Кљајићево, око 13 км удаљено од Сомбора, по последњем попису имало је око 5.000 житеља, махом Срба, али житељи су и Мађари, Хрвати, Буњевци, Македонци, Украјинца, па и неколицина Немаца. Први пут се насеље помиње 1391. као Сент Кирај, а под називом Крљаја 1601. Ту су се у оквиру велике кампање царице Марије Терезије 1765. доселиле прве породице Немаца и урбано се врло брзо развија место које мења име у Кернеи. Током 19. века бројало је око 3.000 душа и пре Другог светског рата се занатски развило са преко две радионица. Садашње име је добило 1949. по народном хероју Милошу Кљајићу, родом из Горњег Сеничака на Кордуну, који је погинуо јула 1944. на Жумберку.
Пре три године је обележено два и по века од досељавања Шваба, па су тада успостављене везе с њиховим потомцима. Овог пута су они претходно обишли Гаково / Крушевље, Апатин, Сомбор, Мали Стапар и Дорослово. По речима Хелмута Шмита, родом из Кернеија, који је и главни организатор пута, људи се радо одазивају да обиђу свој завичај. Они су након мисе у месној цркви на Бурдушево брдо у посету уметницима дошли фијакерима, а за њих је сутрадан у центру места уприличена пијаца да би могли купити и понети за успомену оно што им је интересантно.
На испраћају Никола Жижа и Владимир Басара су хер Шмиту, иначе великом добротвору који је месној осмољетки поклонио рачунаре и другу школску опрему, даровали слику с пејзажом старог краја, рад селектора колоније лично. Њоме је био дирнут, а као и остали завичајци, обећао је да ће поново доћи за славу села, Велику Госпојину.
Милорад Митровић
