Први пут таква одлука донета је у мају ове године, кад су привредници из неколико делатности, који нису могли да обављају посао за време ванредног стања, добили помоћ од 20.000 динара по запосленом. Овог месеца, донета је одлука да помоћ буде усмерена искључиво ка угоститељима, који су претрпели највећу штету. На тај начин, 39 угоститељских објеката је добило по 20.000 динара за сваког запосленог, што обухвата 105 радника, за које је из општинског буyета издвојено два милиона и сто хиљада динара.
Председник општине Чедомир Божић уручио је решења о додели помоћи угоститељима, захваливши им се што поштују одлуке надлежних, у циљу заштите суграђана од вируса.
-Угоститељи су највише претрпели у Жабљу, односно имали највеће губитке у пословању, од почетка пандемије. Зато смо одлучили да им поново помогнемо, а они нам узвраћају тако што поштују све одлуке које донесе Општински штаб за ванредне ситуације и сваког дана спроводе све активности које доприносе заштити од вируса- истакао је Божић.
Власник чарде „Дебели лад“ Саша Влајнић захвалио се председнику општине, јер је препознао да угоститељима заиста треба помоћ.
- Изгубили смо све врсте прослава, а гости се плаше да долазе и да уживају, нарочито они старији, промет нам је опао и то много. Након ванредног стања, тамо негде у шестом месецу, почели смо да радимо много боље, до друге половине осмог месеца, кад је опет почело да бива све горе- рекао је Влајнић и додао да сваког дана размишљају како ће функционисати током зиме, али с обзиром на то да не знају које ће мере бити на снази, нису сигурни како ће презимити ни на који начин ће решити проблем, који је сваког дана све већи.
Из разговора са локалним угоститељима, закључује се да су мештани Жабља у последње време почели да зазиру од седења у кафићима и ресторанима, али нису одустали од поручивања хране. Угоститељи се труде да испоштују све прописане мере као што су дезинфекција, дистанца између столова и ограничење броја гостију, а неки ресторани су чак променили врсту делатности из ресторанске у шалтерску продају хране, па им помоћ локалне самоуправе много значи.
С друге стране, угоститељи чија је делатност брза храна, не осете пад промета у толикој мери колико осете они чији су основни приходи долазили од прослава.
Власник локала „Деспасито“ Петар Клепић почео је да се бави делатношћу брзе хране неколико месеци пре почетка пандемије и каже да се труде да сваког дана буду све бољи, како би им муштерије остале верне и како се не би много осетио губитак.
- Мали пазари су нам били двадесетак дана пред обуставу рада, а чини се и да је и сад почео да опада промет, док је преко лета било добро. Кад упоредим прошлу и ову годину, ове године нам је слабије ишло, али не могу да кажем да је губитак био велики - казао је Клепић. - Трудимо се да квалитет хране буде на врхунском нивоу, а да цена буде приступачна. Кад су у питању цене, нисмо их уопште повећавали, чак имамо и радника више у односу на период пре почетка пандемије.
М. Рашић
