у којој је отворена изложба ликовног уметника Игора Антића, под називом „Угаоне гарнитуре”. Баш као и намештај, који је гурнут по страни да не смета, тако су и мале дрвене коцке, испринтоване црвеним словима, наслагане тако да чине сатиричне ауторове мисли, фиксиране уз ћошкове и ивице просторије, мамиле посетиоце да се запитају шта је мера успеха српске културе, шта спашава српску уметност од цензуре, и слично.
– Уметност нам се све више маргинализује и гура ка периферији – упозорава аутор Игор Антић. – Моменат је да се говори о уметности у запећку. Како би се у томе успело, сви који се баве њоме требало би да имају радикалнији став и да се боре за своја права, своје позиције и да не допуштају да буду толико потиснути.
Међутим, да ли се без уметности ипак и може? Изгледа да се може, како ствари стоје, каже аутор изложбе. Иако и сами посетиоци изложбе могу без ње, оно што их је посебно привукло да завире у “Угаоне гарнитуре”, јесте креативан, али једноставан начин да се искаже тренутно стање у Србији по питању уметности.
- Култура нам генерално фали, јер нам цела држава личи на кич и шунд - сматра Милан Ристовић, један од посетилаца изложбе.
А у каквој држави живимо, успешно осликавају / описују наслагане коцкице с текстом: „Разговарају двоје еминентних београдских критичара. Пита један - јеси ли чула да се у Новом Саду отворила добра изложба? Одговара друга - нисам. Идем одмах да је затворим.” Одговоре на питања с почетка текста, као и многе друге коментаре, можете прочитати у „Луциди” до 20. марта, докле траје Антићева изложба „Угаоне гарнитуре”.
Л. Радловачки
