Браћа по бабине линије

 пројекта заснованог на серији „Село гори, а баба се чешља” која је пробила све рекорде гледаности, међутим критика није била благонаклона према овом серијалу.



- Ове године се навршава 10 година од како смо на шеталишту у Врњачкој Бањи -  6. октобра 2006. године снимили први кадар данас култне серије „Село гори а баба се чешља” – која је поред огромног успеха постала и својеврсни друштвени феномен. После 89 епизода које и у репризама постижу највећу могућу гледаност – пет година касније, определио сам се да први пут направим играни филм, то јест филмску комедију чији су протагности вољени и популарни јунаци из моравског села Петловац. У овај подухват смо ушли тако што смо подразумевали да су наши јунаци све време живели своје имагинарне животе – али не у присуству камере. У филму „Браћа по бабине линије“ поново смо је укључили. Рад на овом филму је за мене и моју екипу био велики изазов – и веома се радујем сусрету са нашом публиком у Србији, Црној Гори, БиХ, Македонији и Словенији...



Филм „Браћа по бабине линије“ је заснован на ликовима из серије „Село гори, а баба се чешља“ која је имала велику телевизијску гледаност. Да ли верујете да ће та иста публика потврдити своју верност посетом биоскопу?



- Желим да верујем. Због наших гледалаца смо и одлучили да снимимо филм. Надам да ћемо их извући из њихових топлих домова у којима су навикли да уз кафицу гледају своју омиљену серију. Филмска дистрибуција и филмски бизнис уопште је на нашим просторима генерално у великој кризи јер није улагано у кино мрежу, али се ипак надам да ће они највернији наши фанови доћи у биоскопске дворане на састанак са Милашином, Радашином, сином Драганом и другима. Ако дође 10 посто значи да ћемо имати преко 300.000 гледалаца што би био завидан резултат – ово због тога што је готово сваку епизоду наше серије гледало око 3 милиона гледалаца – што је апсолутни рекорд на медијској сцени Србије и екс Ју.



Кажете да авантуре ваших јунака у филму имају за циљ да насмеју и забаве. Колико је тешко данас насмејати људе?



Наш филм је по жанру комедија – и без обзира што је једна комедија проглашена за најбољи српски филм свих времена – мислим на Шијанов и Ковачевићев „Ко то тамо пева“ – овај жанр је потцењен у нашој култури и кинематографији. Филм „Браћа“ је људски топао и искрен, то је комедија коју ће гледаоци добро примити јер ће изаћи насмејани и растерећни из биоскопске сале. Свима нам је доста брига, муке, страхова од будућности и сутрашњег дана. Да не бисмо пукли – потребан нам је духовни релакс и бекство од деструкције којој смо изложени на сваком кораку. Мислим да ће „Браћа” управо то пружити гледаоцима. Мада, не видим проблем у томе што желимо да релаксирамо и забавимо људе. Наш филм има и снажну друштвену одговорност, што ће гледаоцима бити јасно кад га буду погледали – и никако није лакрдијашење. Верујем да ћемо бити веома гледани и вољени.



Створили сте серију и ликове које је народ заволео и која је пробила све рекорде гледаности, међутим критика није била благонаклона називајући је у једном тренутку глорификацијом примитивизма. Како објашњавате ову разлику? 



- Ја такву критику нигде нисам прочитао. Што не значи да ми није познато да је било и да има оних коју су оспорили и оспоравају многе професионалне, тзв. стручне и начелне стандарде „Села гори”. За мене је то сасвим нормално. Не можете очекивати да вас сви хвале и воле. И ја не хвалим и не волим све. Али поштујем истинитост и аутентичност једног стваралачког чина. Пре бих рекао да је било мрзитеља на интернет сајтовима који се стиде свог народа, па су „Селу гори” приписивали примитивизам. Тешко је објашњиво да за тако нешто аутор може бити награђен пре свега највећом гледаношћу – а у стручном и професионалном смислу Вуковом наградом, Андрићевом наградом за животно дело, Орденом Светог Саве и мноштвом других стручних награда…



Доста акција сте спровели током трајања серије попут освешћивања проблема карцинома дојке и неопходности прегледа, и то на начин који је разумљив циљној групи којој је намењен. Које су генерално вредности које сте хтели да промовишете овом серијом?



- Серија „Село гори” је по жанру елегичка комедија, али има и завидан степен друштвене одговорности - што је моја ауторска особеност. Увек желим да провучем по нешто, да укажем на неки проблем. У серији од 89 епизода морате да укажете на проблем – морате имати став, које етичке принципе и вредности заступате. Да нисам имао такав ауторски приступ – не бисмо изгурали ни 20 епизода. Публика би нас угасила – нестали бисмо са сцене. Поред естетике руралног и природног, поред афирмације села и темељних вредности који проистичу из баштине и културе нашег народа, поред комике и смисла за хумор, као облика опстанка и трајања, увек сам се бавио реалним темама, а раслојавање и пропаст нашег села ми је увек била најомиљенија тема – јер ме највише боли. 



Једном сте изјавили да је серија прављена по мери српског народа, претпостављам да је исти случај и са филмом. Какав је тај народ чији сте укус евидентно погодили?



- Не идеализујем наш народ. Не треба заборавити на разлике и комплементарност многих народа којима је Србија домовина – а нису Срби. На све оно што нас спаја и разликује у духовном, културном и сваком другом смислу. Такође, ја ни на који начин не глорификујем наш народ – али ћу га увек бранити. Чак и онда када га критикујем и када му се мало и подсмевам. Јер, можемо бити много бољи него што јесмо – поготову данас. Када нам је све туђе, боље и лепше од нашег. То је и тема филма „Браћа“. То је поремећен систем вредности у којем су узори наше деце празноглаве ријалити звезде, а Тесла им је фабрика сијалица у Панчеву. Страшно. Уз чињеницу да се у нашим медијима више простора посвећује старлетама и естрадним звездама са силиконским грудима него најзначајнијим ствараоцима наше културе и уметности.



С. Милановић