НЕ ПРОПУСТИТЕ „Слике су мој живот” од вечерас у Спомен-збирци Павла Бељанског

У темељима изложбе су уља на платну „Портрет Павла Бељанског”, рад Зоре Петровић, те „Бачка” Милана Коњовића, затим Уговор о поклону из 1957, као и Књига утисака Спомен збирке. 

Како наводе ауторке изложбе мр Милана Квас и Ангелина Родић, Павле Бељански је био заљубљеник у уметност, а његову способност да препозна врхунске уметничке вредности у делима српских и југословенских ликовних стваралаца 20. века показује антологијска збирка коју је 1957. године поклонио српском народу и Новом Саду. Пуне четири деценије је наш велики колекционар посветио сакупљању и уобличавању своје збирке. 

Већ од њеног првог излагања 1945. године у Градском музеју и библиотеци у Сомбору, затим током педесетих година у Музеју града Београда, радови из његове колекције аутора попут Надежде Петровић, Саве Шумановића, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Ивана Радовића, Петра Лубарде, Марка Челебоновића, Петра Добровића... високо су вредновани у стручним круговима и постали су неизоставан део великих ретроспективних изложби југословенске уметности, које су у периоду након Другог светског рата приказиване и у другим социјалистичким државама Европе. 

Када је Спомен-збирка Павла Бељанског свечано отворена за јавност 22. октобра 1961. године, прилику да запишу своје мисли о дародавцу и делима из његове колекције добили су посетиоци музеја. Реченице забележене у књизи утисака сведоче о бројним посетама из свих делова Југославије, европских држава и земаља других континената. Међу посетиоцима је било грађана, ученика и студената са својим професорима, угледних књижевника, музичара, драмских и ликовних уметника, историчара уметности, као и велики број дипломатских, културних, спортских и привредних делегација. 

„Ови утисци, формулисани на различите начине, јединствени су по високом степену дивљења и поштовања према човеку који је културно благо свога народа оставио њему у наслеђе. За ову изложбу, којом обележавамо 60 година од смрти Павла Бељанског, изабрали смо изводе са њених страница из периода између 1961. и 1965. године, када је дипломата и дародавац био редован посетилац Спомен-збирке”, наводе мр Милана Квас и Ангелина Родић у каталогу изложбе.

Речи самог Павла Бељанског забележене су, пак, у телевизијском интервјуу снимљеном поводом отварања Спомен-збирке 1961. године, као и у новинским интервјуима. У оном последњем, из 1965, дипломата је признао да је свака од слика из његове колекције део његовог живота...  „Сваку од њих сам дубоко доживео; свака од њих је прошла кроз моје срце...“, рекао је Бељански. 

Књига утисака Спомен-збирке и новински чланци настали за живота Павла Бељанског данас стварају фиктивну слику емотивног дијалога између творца легата и његових посетилаца, истичу ауторке изложбе. А у њој издвојено место заузима слика „Бачка” Милана Коњовића коју је, на вест о смрти Павла Бељанског, уметник насликао за само три дана, и са посветом „Слава П. Бељанском 17/VII 65“, поклонио Спомен-збирци. Ово дело је постало симбол изузетне личности колекционара, мецене и пријатеља уметника, као и његовог легаторског подухвата. Књига утисака је и данас отворена за посетице, који ће у њој моћи да запишу на који начин су доживели Павла Бељанског и његову збирку у новом миленијуму, у години обележавања овог значајног јубилеја.

Изложба „Слике су мој живот” биће отворена до 14. септембра