Долазак цара Душана у Дубровник инспирисао је Вида Вулетића Вукасовића (1853-1933) да напише кратки роман који води читаоца кроз 14. век, настојећи да дочара оновремени живот. Аутор на сугестиван начин слика сјај феудалног двора, живот свештеника, богату одећу господе, као и дубровачку свакодневицу, властелинске куће, црквене церемоније, пучке свечаности.
Познато је да је за краља, потом цара Душана, везан један од најважнијих догађаја у историји Дубровачке републике. Почетком 1334. године њена мала територија је вишеструко увећана, јер је од Стефана Душана град добио део српске државе - плодно полуострво Пељешац са епископским градом Стоном. Касније је од његовог сина, цара Уроша, Републици припао преостали део обале, односно приморје између Пељешца и дубровачке границе. На ове чињенице више пута је подсећао Вукасовић у призивању историје или у литерарним слојевима приче.
Епизода о Душановој посети граду под Срђем забележена је у свим дубровачким хроникама, почевши од средине 14. до почетка 17. века. Али је већ у првим анонимним дубровачким аналима, само коју годину након што је српски владар уступио Дубровнику Пељешац са Стоном, тај податак прећутан. Јасно препознајући такав начин потискивања историје, Вид Вулетић Вукасовић је стварајући новелу враћао легенди о Душановој посети Дубровнику оно што јој је према историјским чињеницама припадало.
Пратећи паралелно неколико токова збивања, аутор је настојао да богато употпуни историјски оквир времена када је 1349. Стефан Други Котроманић напао Душанову границу, опљачкавши територију Гацка, Рудина, Требиња и Конавла и изазвао узвратни напад српског владара. Цела епизода се завршавала Душановим заузећем Хума, и посетом Дубровнику и Котору. На основу обимне архивске и историографске грађе, Вукасовић је призивајући реалије давао свим деловима легенде историчност, која није била обмана јер је проносила идеју о суштини Душанове улоге у дубровачкој историји.
Уз новелу, аутор је као илустрацију објавио слику Марка Мурата “Долазак цара Душана у Дубровник“, инспирисану истим догађајем и легендом. Као што је познато, Мурат је био позван да са групом српских уметника учествује на Светској изложби у Паризу (1900), и тада је насликао ову монументалну историјску композицију. Оба ствараоца су се у исто време бавила том темом и сигурно је да је сликару од велике помоћи било познавање историје Вида Вулетића Вукасовића везане за цара Душана и за блиске и многобројне везе између српског средњовековног двора и Дубровника.
Синиша Ковачевић
Сусрет с Црњанским
Име Вида Вулетића Вукасовића има значајно место у књижевној и културној историји дубровачког ареала. Родом из Брсечина крај Дубровника, припадао је заљубљеницима у прошлост и оном соју културних посленика који су називани “старинарима“. Скупљао је старе рукописе, етнографску грађу, издавао је архивске изворе, био је нумизматичар, бавио се књижевним радом. То је онај истраживач на кога је, као осамдесетогодишњака, наишао Милош Црњански у Дубровачком архиву и описао га 1927. у новинском допису у београдском “Времену“. Вукасовић је сабрао многе легенде са Корчуле, из Конавла, а важио је за једног од најбољих зналаца дубровачке прошлости.
Научне и књижевне радове и студије, објављивао је у Летопису Матице српске, Старинару, Споменику СКА и другим научним часописима. Од 1907. постао је дописни члан Српске краљевске академије (СКА, данас САНУ).
