У средњевековном градићу, седишту савезне државе Штајермарк, који са својим споредним уличицама центра града и ниским кућицама из ере Хабсбуршке монархије изузетно подсећа на стари град Новог Сада, приказују се у биоскопским салама филмови савременог доба. Тај временски контраст проширује Жилниково остварење из средине седамдесетих година, који тематизује живот подстанара куће из 1809. године. Власник куће по сваку цену жели да је поруши како би грађевиснко земљиште продао и тако добрно зарадио. С друге стране су сиромшни подстанари, згурани у субстандардним станчићима, који се на суду боре за своја права.
Социјална драма дуга свега 11 минута, снимана из его перспективе камермана Андреја Поповића у продукцији Алигатор филм из Минхена, типична је за цео Жилников у међувремено светски признати филмским опус. „Под споменичком заштитом” као и свако друго дело великог аутора, добтитника најважнијих еснафских признања, ни данас није изгубио на акуалности, напротив.
На другом нивоу фестивала делује редитељ Горан Ребић, рођени у Врбашанин, познат по остварењу „Југофилм“ са Љубишом Самарџићем у главној улози, који као члан стручног жирија одлучује о овогодишњим фестивалским лауреатима. Е да, у Грацу је и Астрид Офнер, чије је остваренје „Шта можеш урадити. – Са задовољством?” (Was soll man machen. – Vor Entzücken?) овде имало светску премијеру. И она, наиме, има везе са Војводином.
Ово светски познато и признато глумачко али и ауторско име студирало је на Бачкој филмској академији са Ребићем, који је у оно доба с њом и сарађивао - и то као камерман, пре но што ће Астрид постати планетарно позната, захваљући главној улози у филму „Антигона“ Жан-Марија Штрауба и Данијеле Уије. Током продукције филма „Шта можеш урадити. – Са задовољством?”, који је посвећен Рози Луксембург и њеним поетским писмима из затвора пријатељици Соњи Либкхнет, Астрид је проводила много времена у Новом Саду и Бегечу. Она је, наиме, истраживала о Новосадској рацији, јер су и Розу Луксембург фрајкори, претеча нациста, најпре на смрт пребили а затим њено тело бацили у реку.
У оквиру ових војводјански импликација на 27. Диагонале спада и крај фестивала 9. априла, на рођендан авангардног уметника, музичара и писца Бранка Андрића „Андрле“ (Нови Сад, 1942 - Дунајварош, 2005). Уметник, који је у својим почецима писао и за „Дневник”, из Граца је управо о Фестивалу извештавао за новосадски лист. Нажалост, Андрлина жеља, да савремени аустриски филмови кроз сарадњу Диагонале и Културног центра Новог Сада, буду приказивани у његовом родном граду - није остварена.
Бранко Андрић млађи
