Лик Снеже, у којем је ових дана гледамо у биоскопским дворанама широм Србије, помало је испуњен емоцијом самоће и усамљености, али она успева да се избори с проблемима и вољом да живи, на свој начин. Весна је до те мере је заволела ту улогу, да, како је једном приликом рекла, „током рада није била сигурна где престаје она, а где почиње Снежа”.
У новембру је имала успешну турнеју с овим филмом у оквиру 19. „Српског филмског фестивала” у Аустралији, где је публика добро реаговала на њену улогу, али и на остатак екипе, која је, заједно са ауторима, вишеструко награђивана на бројним фестивалима. За лик мајке Снеже припала јој је и награда за најбољу женску епизодну улогу на 54. Фестивалу глумачких осварења „Филмски сусрети” у Нишу. Глумица нам је на новосадској премијери филма одржаној у биоскопу „Арена Синеплекс” открила да има утисак да је њено појављивање у филму и више од епизодне улоге, те признала да јој много значи награда коју је добила, посебно што су јој је доделиле колеге.
– Лик који играм је улога какву до сада нисам тумачила на филму и утолико је то за мене било веома провокативно. Захвална сам редитељки Ана Марији Роси која је у мени препознала емоцију за тај лик, а да пре тога није видела ништа слично када су моје глумачке вештине у питању. Тако да сам заиста с много жара, емоција и љубави снимила овај филм – рекла нам је Весна Чипчић.
Глумица је додала да је интенција редитељке била да се исприча неиспричано, односно, да се пренесе оно што прећуткујемо, јер је, то, како је истакла, често узбудљивије од онога што изговоримо.
– Кад су емоције у питању ту нисам имала проблема у свом глумачком веку. Просто сам тако саткана. Ово је била улога која је мени већ на прво читање била до те мере блиска, а заправо никада неодиграна, да је то био један озбиљан позив за мене као глумицу да урадим све оно што до сада нисам – признала је Весна Чипчић.
Иначе филм „Ајвар” је мелодрама која, према речима редитељке Ана Марије Роси, говори о последњим данима љубави између Виде, коју игра Наташа Нинковић, и Банета, којег тумачи Сергеј Трифуновић. Њих двоје као брачни пар дуже време живе у Стокхолму где имају успешне каријере, довољно новца за пристојан живот и пса, али не и децу. За празнике долазе у Србију, где се зид ћутања руши. Весну у филму гледамо као Видину мајку, иначе удовицу, која свуда са собом носи урну с пепелом свог покојног супруга. Осим њих троје у филму играју и Миодраг Крстовић, Гордан Кичић, Александра Јанковић, Бранка Петрић и други.
Глумица Весна Чипчић признаје да навија за младе, а с обзиром на то да јој је и ћерка глумица, а син на четвртој години студија режије увек је спремна да им помогне.
– Не да сам спремна да им будем и помоћ и мама и све што треба него не знам шта бих све учинила да њима буде боље – нагласила је Весна. – Не мислим да сам строга, али јесам критичар, исто као и они мени. То што сам старија и искуснија од њих не значи уопште да не прихватам њихове савете и да не учим од њих.
Будући да је публика ову глумачку диву упознала још седамдесетих, а посебно заволела током осамдесетих година прошлог века у великим домаћим остварењима попут „Врућег ветра” по којем је и данас највише људи највише памте, упитали смо је како јој се из данашње визуре чине српски филмови и серије.
– Много се снима, али морам да признам да се доста тога тако брзо ради да мени то са дистанце глумице која је играла и у оним неким давним временима делује као „дабогда имао па немао”. Али то је данак овог времена у којем живимо – истакла је Весна и додала да је и сама враћала поприличан број улога, посебно у филмовима и серијама.
– И недавно сам вратила једну улогу у серији, али схватила сам једног тренутка да ћу или ући у тај воз или ћу остати и без воза и без пута. Свих својих улога се сећам лепо и нежно, јер је то био озбиљан рад и то су били моји почеци. То са собом носи своје узбуђење, а у свему томе што се данас снима покушавам да се снађем, па се некако чини да ми баш и иде (смех).
Владимир Бијелић
