Реч се раставља тамо где би требало да буде граница слога (слог је гласовна јединица која се остварује једним изговорним захватом). Приликом поделе речи на крају реда пише се интерпункцијски знак цртица (-).
1. Реч се раставља на онолико делова колико има самогласника: да-ва-ти, ку-ћа, у-че-ник, ви-си-ба-ба.
2. Ако се сугласник нађе између два самогласника, он припада делу речи који се преноси у следећи ред: фе-никс, књи-жара, сре-дити, жи-вети.
3. Самогласник може бити сам на крају реда: а-вокадо, и-грати.
4. Не преноси се једно слово у следећи ред. Неправилно је: имат-и, јабук-а.
5. Два или више сугласника са краја речи није допуштено без вокала пренети у нови ред. Неправилно је: љубича-ст, радо-ст, зенесено-ст.
6. При растављању сугласничких група треба избегавати да у једном слогу буде група сугласника који се тешко изговарају: бан-дера, брат-ство, људ-ски (неправилно је ба-ндера, бра-тство, љу-дски).
7. Једносложне речи се не растављају, без обзира на то од колико слова се састоје: сат, топ, зец, зид, брат, број, глад, сноп, брест.
8. Не растављају се латиничка слова Љ, Њ и Џ приликом преношења дела речи у наредни ред: бо-ље, ма-ње, оџа-чар (неправилно је бол-је, ман-је, од-жачар).
9. Код полусложеница (четири-пет, ремек-дело, сат-два, угљен-моноксид), цртица се пише и на крају првог и на почетку другог реда.
Н. Мирковић
