Позната је теорија да се у средњем веку плавим називало све што је краљевски или веома вредно (отуд и израз „плава крв”). Плавуше су се, у тим временима, сматрале таквим јер су биле ређе од осталих.
Када је реч о бојама, треба знати да су се у нашем језику њихове нијансе у прошлости схватале знатно другачије него сад. Некада је било важније да ли је нека боја светла или тамна, да ли загасита или сјајна, него која је специфична нијанса у питању.
Придев „плав” је некада у старословенским језицима значио „светао” или „блед”. Отуд се и човек светле косе и очију називао „плавим”. С друге стране, за данашње значење плаве боје користили су се придеви „сињи” и „модар”.
Најраспрострањенији израз „блонд” који се у енглеском користи за плавуше потекао је од старофранцуског израза „блонт” (изговара се без „т”) што је некада значило жуто, сунчаножуто, златно, а овај израз су касније преузели Енглези (блонде), Немци (блондине), Италијани (бионда).
Међутим, има језика у којима се, баш као и у српском, за људе с плавом косом користе изрази који немају никакве везе са жутом бојом, па се тако на шпанском за плавушу каже „рубио” (буквални превод „црвена”), а на португалском „лоира” (у буквалном значењу „плаво”).
Н. Мирковић
