А како бисте то изговорили на српском језику? Неко каже ДЕЖА ВИ, а неко ДЕЖА ВУ…
На француском то би било //DEƷA VY/ , а транскрипција на српски би била И, дакле, дежа ви (да подсетим на правило „У се чита као И, осим ако се налази испред Н или М. Тада се чита као Е”).
Дакле, по овом правилу правилно је ДЕЖА ВИ! Облик са У би било „по Вуку”. Или по узору на енглески изговор овог израза.
У овој дилеми ја бих се приклонила оним за облик са У… Али, облик ДЕЖА ВИ је званичан облик у нашем језику.
У ствари, не изговара се као „дежа ви”, већ као нешто између ВУ и ВИ. Наравно, то У је другачије од нашег, па онда некоме може да звучи као И. То како ми пишемо стране речи на свом језику је првенствено ствар нашег језика и наших говорника.
Ево практичне помоћи… француско У се најлакше изговори тако што се уста припреме за изговор нашег У, а изговори се И. Ето… Није тешко!
Некога ће зачудити што је изабрано И, кад се пише као У. Изговор више асоцира на У. Како било, морамо се придржавати овог правила.
Значи, ДЕЖА ВИ, s’il vous plaît!
Наташа Мирковић
