Међу њима је „Сенка Микела Барсела“ Ота Толнаија, у преводу Арпада Вицка с мађарског језика, посвећена чудесном свету нашег познатог кореографа Јожефа Нађа, његовог савременика и пријатеља, такође рођеног у Кањижи. У Вицковом преводу је и роман о 17.веку „Једноставна приповест запета сто страна“ Петера Естерхазија,верзија с мачевањем, како пише у поднаслову.
Ту је и роман „Избледеле душе“ Младена Јаковљевића, који нас уводи у подручје фантастике, овостраног и оностраног. „Кратку историју америчке културе, делом успомена“ исписује Светозар Поштић, који већ у наслову ове књиге указује да је ово дело настало као резултат његовог вишегодишњег студијског боравка у Америци. У роману „Глад“, кроз призму педофилије, Џамал Уаријаши обрађује тему људских права, док се опсесивним питањима литературе у делу „Еквилибриста“ бави Боривоје Адашевић.
Песнички свет Езре Паунда анализира Мирко Магарашевић у истоименој књизи, и указује да је овај познати песник „строго посвећен прецизној песничкој слици, јасном увиду у призор, емоцију и расположење.“ Академска књига међу новијим насловима има и књиге прича „Ноћ на станици Келети“ Михала Рамача, „Црни кос, а по пољу божури“ Борислава Чичовачког, затим и други део Преписке Светозара Петровића са загребачким колегама, коју су приредиле Наталија Лудошки и Радмила Гикић Петровић. Такође и други том Дневника 1942-2001 Александра Тишме, избор из поезије Марине Цветајеве, и „Француску везу“ Владимира Ђурића, која се бави стваралаштвом српских списатељица прве половине 20.века.
Предраг Слијепчевић аутор је, како пише у поднаслову, футуристичких есеја о природи, под називом „Преумљење земље“, у којима, по речима једног од рецензената Гордане Јоксић, „кроз призму савремених научних достигнућа, кроз ретроспективну анализу историјских научних мисли, убеђења и запажања указује на то да људски ум има дугу еволуциону претходницу.“
Студију „Односи према свету у доба убрзања“ (Контуре нове критике друштва) написала је Роза Хартмут, а Академска књига је објављује у преводу Жељка Радинковића с немачког језика. Зборник „Родна равнопавност у високом образовању“, концепти, праксе и изазови, уредиле су Драгица Вујадиновић и Зорица Антонијевић. Милош Бешић аутор је уyбеника Методологија друштвених наука.
У преводу Бранке Рајлић с немачког језика, објављена је „Загонетка подунавске цивилизације“ Харалда Хармана, који „описује трговачке путеве, насеља, уметност и занате, митологију и писмо“ ове древне цивилизације.
Н. П-ј.
