Џени Офил (1968) је савремена америчка списатељица, вероватно најпознатија по свом другом роману “Завод за нагађање” који је Њујорк Тајмс Бук Ривју прогласио за један од десет најбољих романа 2014.
Као што је више него модерно у савременој књижевној продукцији последњих деценија, ауторка исплиће крајње интимну исповест из живота своје протагонисткиње, до детаља описујући сећања, осећања, и (љубавне и породичне) односе између малобројних ликова. Главна јунакиња жонглира између жеље да постане писац и потпуне посвећености сопственој породици, трудећи се у исто време да пронађе виши смисао у свакодневици која увек помало клизи ка баналности. Ипак, уместо успешне уметничке каријере, једино чему постиже да се посвети је ghost writing - писање тривијалне књиге по наруџбини коју ће богати бизнисмен објавити под својим именом. У исто време, брак почиње да јој се распада због мужевљевог неверства.
Највећа врлина овог романа је ауторкина способност да кроз фрагментарно, разбијено приповедање са елементима пастиша оствари кохерентну, убедљиво и питку причу са емоционалном тежином. Иако развој догађаја пратимо кроз комбинацију сећања, премишљања сцена актуелних и оних из прошлости, различитих духовито и досетљиво уметнутих цитата и догађаја из историје и књижевности (који помало цуре у стварни живот протагонисткиње), Офилова успева чврсто да држи све узде своје нарације.
Ауторка саму технику приповедања користи за додатни емоционални ефекат; у другој половини романа, приповедање се из интимног исповедног првог лица без упозорења пребацује у објективније и хладније приповедање из трећег лица, пратећи потребу протагонисткиње да се после трауматичног догађаја дистанцира од свега што се десило.
Књига прати дужи низ година у животу главне јунакиње, и могуће је посматрати како амбиције и жеље из младости постају жртве животних компромиса и недостатка воље, и како се брак између двоје људи који се разумеју полако урушава под теретом помало млаке свакодневице.
Ипак, и поред свега, у питању је релативно ведар роман у ком можда нема младалачки романтизоване потраге за вишим смислом, али у ком се откривају једноставније радости живота и тиха задовољства веза између људи које, упркос свему, опстају.
Настасја Писарев
