Браћа Аркадиј (1925-1991) и Борис (1933-2012) Стругацки били су чувени руски писци научне фантастике. Оригинални у књижевности, браћа Стругацки били су такви и у „обичном“ животу – Аркадиј је био војни преводилац за енглески и јапански, док је млађи Борис радио као астрофизичар. Браћа су писала заједно све до Аркадијеве смрти, после које је Борис објавио још две књиге, али под псеудонимом. Писали су под утицајем Станислава Лема, нарочито у почетку свог стваралаштва. У њиховом делу видно је наслеђе дугачке традиције апсурда и ироничног хумора руске књижевности чију је линију могуће пратити од Гогоља, преко Достојевског па све до Хармса и Булгакова.
„Пикник поред пута“ (1972) је свакако њихова најпознатија и најутицајнија књига, коју је додатно прославила и чувена филмска адаптација „Сталкер“ Андреја Тарковског. Овај култни роман је не само благословен ретко маштовитом и досетљивом поставком која дозвољава готово бесконачно играње различитим идејама и мотивима, већ је још невероватније колико су те идеје заиста ефектно и спроведене у дело, испуњавајући висока очекивања која читалац има од почетка.
Тринаест година пре почетка радње романа, на Земљи су се појавили мистериозни посетиоци из свемира који су иза себе оставили зоне измењеног простора на које се не односе нормални физички закони, и у којима се, чини се, може догодити било шта. Зоне су немогуће опасна места испуњена артефактима велике вредности (за науку, технологију, и много шта друго), али је до њих немогуће доћи без ризиковања сопственог живота. Сем ретких научника који улазе у поље поремећеног простора, ту су сталкери, људи који незаконито упадају унутра и скупљају вредне предмете, излажући се свим могућим и немогућим опасностима у простору Зоне, али и бежећи од патрола војске које чувају улаз.
Овај сјајни роман натопљен сардоничним хумором одлично комбинује живописне слике из радничке свакодневице дубоке руске провинције са надреалним и напетим сценама кошмарног простора који су иза себе оставили енигматични посетиоци. Квалитету књиге свакако додаје и убедљива атмосфера неизвесности – при уласцима у Зону читалац са једнаком конфузијом и напетошћу доживљава простор као и протагониста који се креће кроз њега, јер иза њених граница почиње апсолутна авантура: све је могуће, а при сваком кораку стварност се претаче у све бизарнији, сомнабулни хаос.
Настасја Писарев
