Реч је о десетој приповедачкој књизи Михајла Пантића, вишеструко превођеног и награђиваног писца, која садржи петнаест прича из овдашњег свакидашњег живота.
Описујући обичне људе и необичне догађаје на њему својствен начин, Пантић сугестивно приповеда приче о љубави, о потрази за смислом, о потреби за другим, о искупљењу и испуњењу
Цењени писац осврнуо се на писање на као врло тежак посао, јер како каже човек мора у себи прво да сложи ствари, па тек онда да помисли на писање.
Славни писци су говорили да се пише из доњих подрума и из подсвести. Некада се смучим себи, јер превише анализирам живот и књижевност. Није то тек тако... Хајде Михајло, седи па пиши... Једноставно не бива... Потребна је инспирација и познавање онога о чему се пише, казао је Михајло Пантић.
Себе, каже, не доживљава као апсолутног власника свих истина које је написао.
Колико читалаца, толико и верзија приче коју сам написао. Доживљај неке приче зависи од искуства оног који је чита и нивои разумевања су различити. Можда неко у мојим причама пронађе нешто за шта ја нисам ни помислио да може да буде значење онога што сам писао, казао је Пантић.
Промоцији књиге Михајла Пантића, осим аутора, присуствовали су Гојко Божовић, власник издавачке куће “Архипелаг” која објављује књиге Михајла Пантића и психолог Жарко Тријебешанин.
