По образовању археолог и антрополог, Ериксон се прочуо серијалом епске фантастике "Малашка књиге Палих“, из кога је Лагуна недавно објавила књигу "Звон паса“ (2008), који говори о рату, интригама и мрачној, неконтролисаној магији. У разговору са поштоваоцима, Ериксон је рекао да предстоји излазак још два превода његових дела и да ће радо поново доћи кад изађу. Ериксон је, одговарајући на питања признао да постоје историјски догађаји који су утицали на његове књиге, мада се труди да се то не види, и да је у једној књизи велико надахнуће било британско повлачење из Кабула у Авганистана у 19. веку.
Упитан о својим списатељским узорима, Ериксон је истакао Стивена Ар Доналдсона, јер је одрастајући захваљујући њему први пут схватио да се епска фантазија пише и за одрасле, не само за тинејџере и децу. "Био ми је огромно надахнуће. Он је један од малобројних писаца уз кога ми је потребан речник, јер је његова употреба израза изведених из латинског језика изузетна", навео је Ериксон. Навевши да данас превасходно чита научну фантастику и нефикцију, Ериксон је препоручио Беки Чејмберс "која је изузетна" у жанру научне фантастике.
Ериксон је оценио да је жанр фантастике историјски достигао највиши степен популарности кад је стварни свет постао изразито бедан, јер је у односу на то представљао елемент бекства. Подсетивши да је у једном раздобљу популарна фантастика била означена као туробна и мрачна, са нихилистичким нагласком на бесмислу живота, Ериксон је навео да је тада помислио да ће тај тренд кратко трајати.
"Помислио сам да ће се јавити одговор на то и да ће писци истраживати и стварати осећај наде. И мислим да то долази", навео је писац. Упитан шта мисли о вештачкој интелиганцији, Ериксон је оценио да оно што се данас ствара није вештачка интелигенција, већ програм плагирања, у коме нема самосвести. "Али је потенцијално катастрофална за уметност", упозорио је писац. Ериксон борави у Србији као гост Фестивала фантастике у Нишу, у организацији Удружења љубитеља фантастике "Ордо ДракоНиш“ и Нишког културног центра.
