Председник Матице српске проф. др Драган Станић је, пожелевши младим писцима добродошлицу у свет књижевности, поручио да су управо они ти који ће носити и будућу српску литературу и рад нашег најстарије књижевног, културног и научног друштва. „Оно што је најважније за младог писца је да испод своје прве књиге подвуче црту и каже: идем даље и постављам нове циљеве. И сигуран сам да ће ове младе ауторе одлучност и стваралачка усредсређеност, комбиновано са даром који носе у себи, водити према тим новим резултатима”, рекао је проф. Станић.
Говорећи о ауторима заступљеним у новом колу „Прве књиге”, главни и одговорни уредник едиције Фрањо Петриновић оценио је да их пре свега карактерише одговорност према стварности и свету који живимо, баш као и одговорност према књижевности. „та одговорност се види и у прози, и у поезији, али и у тероријском промишљању”, додао је Петриновић. По његовим речима, рукописи који су се нашли пред уредништвом представљали су више него пријатно изненађење, будући да су били целовити, концепцијски дотерани и од почетка до краја јасно изведени.
Конкретизујући суд кроз пример кратких прича Саре Мајсторовић, главни уредник едиције је оценио да њена књига „Сребрне шуме” представља мали али значајан помак јер реафирмише помало на српској књижевној сцени занемарену форму прозног записа, при чему је стил младе списатељице свеж, језички и лексички богат и изузетно лирски интониран. Када је пак реч о студији Милице Софинкић, ауторка, како је навео Петриновић, вешто посматра појам другости, те преко и кроз Црњанског промишља о ономе што је и данас изазов феномена странствовања.
Анализирајући две поетске књиге, члан уредништва едиције Мирослав Алексић у први план је ставио с једне стране одуство претенциозности, а с друге одговорност према песничком тексту вредну сваког поштовања. По његовим речима, у „Чамцима за птице” поетика Иване Пантелић еквилибира у простору између чулног и сазнајног, док је, износећи суд о „Уџбенику свакодневице”, навео да се понекад једноставно догоди да поједини песници, као у случају Лазара Букумировића, својом првом књигом искораче јако далеко и наговесте нешто што се касније потврди као изузетно.
Иначе, није згорег подсетити на чињеницу да је „Прва књига” покренута далеке 1957. и да је до данас под том етикетом објављено укупно 287 наслова. Врата света издаваштва, литерарне и културне афирмације одшкринута су кроз ову едицију, међу осталим, песницима Милутину Петровићу, Тањи Крагујевић, Владимиру Копицлу, Војиславу Карановићу, прозаистима Миру Вуксановићу, Драгану Великићу, Ласлу Блашковићу, у овој едицији објавиљивали су и будући књижевни теоретичати, универзите- тски професори попут Драгана Кујунџића, Михајла Пантића, Јована Делића, а у њој је трасиран и пут савремене српске женске књижевности кроз рукописе Милице Мићић Димовске, Љубице Арсић, Радмиле Гикић, Љиљане Јокић Каспар...
М. Стајић
