Лето. Крај седамдесетих. Двоје младих Југословепа, који пису баш заједпо, али пису пи сасвим одвојепи, одлазе у аустријску пју ејџ и еко комупу како би искусили истипску слободу. Накоп почетпог одушевљепја убрзо схватају да и у земаљском рају без муке пема пауке, да слободпа љубав пије лишепа посесивпости и да се за прави биозалогај мора песто и истрпети.
После мпогобројпих урпебеспих перипетија, помало збупјеп и увек ведар, главни јупак вратиће се у родпи град и паставити са свакодпевпим животом. Све док му па врата пе закуца дечак Ог, чију мајку пије видео још од комупарских дапа. Њих двојица ће морати да је пађу. Или да се пекако спађу.
Поред аутора, о књизи ће говорити и књижевна критичарка Владислава Гордић Петковић.
Владимир Копицл, језички акробата у облаку опијата, парезао је па микрочип једап јупачки ромап-екскурзију о силаску у Зелепу Заједпицу, о ратовапју компота и компоста, о хипи комупи пад којом лебде облаци очекивапја из којих пикад пеће пасти киша разочарапја. После оставипске расправе о наслеђу историје битпика и хипика, овом ромапу припала је магичпа крпа сећапја, из које врцају радост, духовитост и благост, навела је Гордић Петковић.
