О тој промени мишљења, и откривању целовитије слике живота у фавелама, било је речи и на новосадској промоцији ове књиге у књижари „Булевар букс“, у присуству аутора Марсела Сантоса и преводиоца Јована Татића.
Разговор је текао на српском језику, будући да Марсело Сантос живи у Београду, и руководи Центром бразилске културе. Иначе је носилац ордена Барао до Рио Бранко, највеће части коју држава Бразил може уручити свом држављанину. Такође је и један од највећих мајстора капуере своје генерације, и врло је познато име у том свету.
После више од седам година проведених у Србији, Сантос објављује ову књигу, у којој говори о свом животу кроз лик дечака са улице, који живи у фавелама Рио де Женеира. Пратећи судбину главног лика Селиа, момка који се уплиће у најразличитије ситуације, чврсто верујући да „смрт посећује свако дете из фавеле свакога дана када му родитељи оду на посао“, у овој књизи се „стварност и фикција преплићу све време, стварајући нам причу о животу који се одиграва у Бразилу“.
Преводилац ове књиге Јован Татић, који је, како је подсетио, везан за Бразил више од четири деценије, и последњих десет година живи између Београда и Рио де Жанеира, на промоцији је поменуо да је мислио да колико-толико зна како људи у фавелама живе, али да му је Сантосова књига приказала све то на другачији начин, после чега је постало тешко живети у Рију. „Фавела, непознати свет“, по Татићевим речима, обухвата период од 30 година Сантосовог живота, на који се осврће кроз причу главног јунака дечака Сериа, који има 13 година на почетку књиге, и приморан је да живи на улици. Дечак се склања са улице тако што га један возач аутобуса на ноћној линији прима у аутобус да може да спава у њему, док он вози.
Књига, у једном одломку прочитаном на промоцији, описује готово филмску ситуацију, у којој пљачкаш с пиштољем, за који се испоставља да је пластичан, упада у тај аутобус пун путника с периферије града, који раде по цео дан, само да би прехранили своју породицу. Марсело Сантос је на новосадској промоцији ове књиге покушао да понуди одговоре на то зашто се тако нешто дешава, да неко отима од неког другог, који такође нема ништа, и живи у истој ситуацији као он.
- Ако човек нема пара ни за шта, како може да има за пиштољ? Пиштољ је скуп и, на крају, пиштољ је пластичан, копија, као и све у аутобусу, сатови, дуксеви. Све је копија и наравно да и пљачкаш има пиштољ који је копија. Прича изгледа као измишљена, али се све тако догодило. Јер, то се дешава, зато што у том свету то може да се дешава – објашњавао је аутор Марсело Сантос тек једну од живописних стварних ситуација описаних у овој књизи.
Н. П-ј.
