Подсетимо, у спомен Милоша Црњанског и његов романсијерски опус, Матица српска је основала ову награду за најбољи роман написан на српском језику, с циљем да се тиме да подстрек даљем развоју најпопуларније књижевне врсте. По оцени жирија, који су творили проф. др Младен Шукало, проф. др Небојша Лазић, доц. др Јелена Марићевић Балаћ, доц. др Мина Ђурић и доц. др Горан Радоњић, овогодишњи лауреат Иконостас, поред несумњивих књижевних квалитета, „успоставља профињен дијалог са опусом Милоша Црњанског”. Како се истиче у образложењу, тема сеоба и њена специфична симболика кључни су топоси Црњансковљевог опуса, а код Горана Петровића селе се иконе, па се тако стиче утисак да се успоставља чврста семантичка веза између српског народа и икона.
„У причи Икона која кија Милорада Павића каже се да место оног који се сели никада не остаје празно, што у датом контексту Петровићевог романа значи да је српски народ и даље, макар симболички присутан, кроз културне, материјалне и нематеријалне тековине, на оним местима које је у различитим историјским околностима морао да напусти. Горан Петровић је, поетички и стилски гледано, убедљив и препознатљив. Поглавља су пажљиво структурисана и свако отпочиње готово гномском поентом, која функционише као соко испред Бокачове новеле и изазива интерпретативну пажњу. Суверено приповедање, богата имагинација и креирање аутентичног романескног света потврђују да Иконостас завређује читалачку пажњу у најширем смислу”, оцена је жирија.
М. С.
