Реч је о његовој трећој књизи поезије у којој је председник Покрајинске владе сабрао своја размишљања о савременом свету и изазовима с којима се у том и таквом свету сусреће савремени човек.
„Певајући о савременом човеку и савременом свету, који нестају у чељустима страшне и велике звери која се зове грех, под шумом унутрашњег немира, Игор Мировић је, својом новом књигом, дао леп допринос савременом српском песништву”, оцена је песника и књижевног критичара Селимира Радуловића. „И не само то – својим најпретежнијим делом ова књига оверава да лирски кристализована реч настаје из дубоког утонућа, из тишине ван света. Већ је речено – ономе у кога је срце чисто, прелива се преко усана. У овој књизи њега је носила истинска матица расположења; певајући, он није тражио разлог, јер само онај ко не трепери заједно с песмом тражи разлог. Већ је речено да се лирика објављује, да се улива у човека, да се указује као уметност самоће, коју је кадар да чује само онај у коме влада исто расположење”.
По оцени песника Ивана Негришорца, поезија Игора Мировића занимљива је и са становшта социолошког проучавања књижевности.„Ово је специфичан случај да је неко, ко је толико година у политици, чува свој песнички дух и негује га тако да он све више расте. То је занимљиво јер сви знамо да је политички простор страшно запрљан а Игор Мировић је један од атипичних учесника нашег политичког живота који је у таквом амбијенту сачувао оно без чега поезија не може – а то је нежна, осетљива дечја душа”, навео је Негришорац.
Сам аутор је рекао да су неке његове песме биле и пророчке.
„У новембру 2019. написао сам песму о вирусима из дубоких пећина који нас вребају, а сада смо искористили овај тренутак, када су се ти вируси мало примирили, да представимо моју књигу и тиме, заправо, представимо другу страну мог живота. Ону страну која ме је још као средњошколца опхрвала јер сам још осамдесетих година учествовао на песничким сусретима”, навео је Мировић.
Прва песничка књига, „Небо над Византијом”, Мировићу је изашла 1994. под окриљем Књижевне заједнице Новог Сада, док иза друге „Кремен, пламен” из 2003, стоји новосадски „Прометеј”, који је објавио и „Повратак у Логос”. „Повратак у Логос - јер је вечита човекова борба са унутрашњим немирима, са преиспитивањем сопственог живота, сопствене улоге, улоге његовог окружења. А део песама има и националну ноту, јер певам и о Светозару Милетићу, о Јаши Томићу, о најзначајнијим личностима из историје Срба у Војводини. На трагу последњег циклуса у овој мојој књизи, 'Светионици', настаће и нова књига која ће, надам се, светлост дана угледати до краја ове године под радним насловом 'Разговори у светионику'. Тај последњи циклус у ’Повратку у Логос’ заправо треба да нам осветле пут у неко будуће време”, најавио је Игор Мировић.
Иначе, књига „Повратак у Логос” пре неколико дана је у Братислави изашла на словачком језику. "Návrat do Logosa" објавио је Савеза словачких књижевника а песме је превела Зденка Валент Белић.
М. Стајић
