ВЕК РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ У СРБИЈИ Одржана промоција књиге СРПСКИ РУСИ у Руском дому у Београду

БЕОГРАД: У Руском дому у Београду вечерас је представљена књига ,,Српски Руси“ аутора Драга Делића која описује и анализира један од најважнијих догађаја у историји руског и српског народа у току 20. века: долазак руске емиграције у Србију.
r
Фото: Ilustracija/delfi.rs

Поднаслов књиге гласи - "Један век руске емиграције у Србији - наслеђе и поуке из прошлости".

Оснивач и уредник "Кључа" Милан Трпковић је оценио да је у питању важна и племенита књига, која се "налази ове вечери у својој кући" у Руском дому, или Руском центру за науку и културу.

Уредник је подсетио да је ова публицистичка књига промовисана прво на Београдском сајму књига 2023, касније и у Удружењу новинара Србије, јер је писац књиге по вокацији новинар.

Тиме су означили јубилеј - 100 година од завршетка  доласка Руса, беле емиграције на нашим просторима (1923).

Према његовим речима ова књига јесте врста водича кроз емиграцију Руса или својеврсна енциклопедија руског народа који је оставио неизбрисив траг у српској култури, држави и друштву.

Писац књиге "Српски Руси" Драго Делић је рекао да се у његовом делу налази велики број нових детаља о животу познатих и сасвим обичних људи, што му је и била намера, да дочара живот Руса који су желели да живе тада у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (СХС).

Пред читаоцима су документоване приче о многим познатим или заборављеним делима везаним за обнову српских манастира и парохија, оснивање Балета и Опере, развоју Београдског универзитета, научних института, медицинских установа, изградњи великог броја зграда, урбанистичких планова, покретање многих привредних пројеката.

Ти Руси који су живели код нас представљају добрим делом праву елиту: висока класа професора, научници светског гласа, плејада великана која је Београдски универзитет издигла у европски врх, рекао је аутор.

Он је говорио о деветој уметности, стрипу, да су Руси у то време развијали таленат за цртање и истакао аутора стрипова Ђорђа Лобачева. Познати стрип уметник је био дипломатско дете, живео је у Албанији, Црној Гори, касније у Србији, у Новом Саду, и имао тежак живот, јер је рано остао без родитеља, сналазио се како је могао и знао, са братом.

Занимљиво је да су Руси овде боравили и сматрали да су ту само привремено, да ће да се врате у домовину, тако да нису стекли ништа материјално. Ипак, они су непланирано остали овде и дочекали Други светски рат. Овде су са нашим уметницима основали Балет у Народном позоришту, који је током 2023. обележио 100 година постојања. Касније су учествовали и у оснивању Опере у Београду и допринели су раду Српског народног позоришта у Новом Саду, открио је новинар и публициста Делић.

Он сматра да је ова књига значајна, јер помаже да се отргну од заборава они који су своје животе и каријере почели и наставили у новој држави и отаџбини, како су Србију и доживљавали.

Делић је истакао прво поглавље књиге "Крај Првог светског рата и слом царске Русије" и рекао да се тај почетак односи на заједничку историју Руса и Срба, да је реч о породици Романов, чија је династија владала око 300 година, а сурово и трагично је завршила.

Делић је открио и занимљиву причу о гостовању велике руске балерине Ане Павлове (1881-1931) у Београду.

Она је била једна од највећих светских балерина. Желела је да дође у Београд на гостовање у Народно позориште. И наравно одмах је распродала ту своју представу. Стигла је возом, а десило се то да је наша публика дошла да је сачека на железничкој станици у огромном броју. Ана Павлова буквално није могла да прође од те гужве, толиких њених обожаваоца. У то доба је био висок ниво и изграђен укус позоришне публике. Замислите данас да неко код нас у толиком броју дочекује балерину из света. То је апсолутно немогуће, закључио је аутор књиге "Српски Руси".

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести