Костић је нагласио да је намера САНУ дигитализација свих издања Академије од 1842. године.
"Наш циљ је да та издања преко интернета учинимо доступним свима који желе да погледају шта се то све писало у нашој кући све до данас. Тај посао је започет и верујем да ћемо га до краја године привести крају. У следећих пет година свих 15 хиљада монографија и текстова који су у протеклих 178 година изашли из САНУ биће доступни сваком грађанину наше земље на интернету", казао је Костић и додао да ће дигитализација докумената, монографија и текстова повећати препознатљивост издавачке делатности САНУ.
Према његовим речима, САНУ често оптужују да ћути о стварима о којима је она прва проговорила.
"Ниједна институција није бранила српски језик са више коегзистенције него што је то чинила САНУ", казао је Костић.
Данас издавачка деластност САНУ прати савремене захтеве издаваштва и модерне форме излагања оличене у новим серијама: Академске беседе, Циклуси предавања, Проблеми јавног здравља и системи здравствене заштите, јубиларна издања Председништва САНУ посвећена знаменитим члановима Академије.
Најзначајније издања Академије објављена између два сајма књига, према речима Мира Вуксановића, управника Библиотеке САНУ, су : Зборник радова са научног скупа Стојан Новаковић, поводом 170 година од његовог рођења, репрезентативна монографија на српском и енглеском језику "Михајло Петровић Алас", каталози изложби одржаних у САНУ посвећених Марку Челебоновићу, Светомиру Арсићу Басари и Љуби Поповићу, Монографија "Црква Светог Ђорђа у Речанима", која је посвећена до темеља разрушеној цркви у Речанима, на Косову и Метохији.
Непосредно пред Сајам књига изашла је монографија академика Гојка Суботића, Бојана Миљковића и покојног Николе Дудића "Натписи манастира Хиландар".
