Одлуку је једногласно донео жири у саставу Јован Делић, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје.
Председник жирија Јован Делић указао је да је прошлу годину обележила богата жетва када су песничке књиге у питању и да су разматрали око 35 песничких збирки међу којима се издвојила награђена књига. Од 31 песме колико их чини ова награђена збирка Делић је како је рекао издвојио двадесет које вреди читати више пута. Ђорђо Сладоје је навео да се Кафка у овој збирци помиње само у наслову и у првој песми, али нас уводи у један кафкијански свет. Кафка је иначе један од писаца са којим је Алексић водио дијалог и у претходним књигама.
Из тог кафкијанског се прелази у орвеловски свет и стиже до овог дигитално карантинског терора над светом, рекао је Сладоје. По његовим речима, у питању је књига вешто компонована са фином драматургијом, а највредније у њој је неколико антологијских песама. У дубоком сагласју је и Алексићево књижевно знање, он се слободно креће кроз нашу и светску поезију и традицију.
Присуство симбола из књижевне, митолошке и историјске традиције је било присутније и у његовим претходним књигама, а овде је на фини начин избалансирано, сматра Сладоје наводећи да је то књига у којој су знање, ученост, надахнуће, језичко осећање, стилска вештина доведени у фину сагласност. Иако на први поглед нема везе са Змајем ова књига сентиментом који производи може призвати Змаја у сећање.
Алексић је, по његовим речима песник завидног опуса који је у књижевности присутан више од тридесет година и у његовом стваралаштву може се прати континуитет, зрење и развој, а до Змајеве наградеје стигао сасвим заслужено.
Иван Негришорац је скренуо пажњу да је Алексић и претходном својом књигом “Арапски капричо” био у ужем избору за ову награду, а и раније збирке најављивале су да је постао песник високих и рафинираних вредности у савременом српском песништву, тако да је ово признање и за досадашњи опус.
Желидраг Никчевић је изразио радост што наша савремена поезија поседује толико разноврсних енергија, снага, поетика које не можете упоређивати међусобно осим у врху избора за Змајеву награду. Све књиге из најужег избора су потпуно различите, а пишу их креативни, сензибилни, учени аутори што може да обрадује сваког савременог читаоца српске поезије јер је реч о широкој лепези висококвалитетних збирки.
По његовим речима савремена поезија је најбољи производ наше културе и друштва уопште. Селимир Радуловић је указао да ово време није наклоњено поезији и песницима и цитирао речи великог песника који се пита шта ће поезија у оскудним временима, али савремено српско песништво има добар статус у европском контексту. По Радуловићевим речима, идеална мера се постиже када аутор чини част награди и када награда чини част аутору, а у случају овогодишњег лаурета се управо то постигло.
У ужем избору за Змајеву награду биле су и збирке Бећира Вуковића. Гојка Божовића “Док тонемо у мрак”, Здравка Миовчића “Дневна доза носталгије”, Слободана Јовића “Исусов трн, Саше Нишавића, “Гавранов хлеб”, Косте Косовца “Џемпери за камење”, Зорана Ђерића “Песме продуженог трајања”, а жири је разговарао и о књигама Драгана Драгојловића, Мирка Магарашевића, Бориса Лазића, Ђорђа Деспића, Драгана Лакићевића, Андрије Радуловића, Симона Грабовца, Бојане Стојановић Пантовић, Радомира Андрића.
Награда ће бити уручена на Дан Матице српске, 16. фебруара. Беседу на свечаној седници одржаће проф. др Душан Иванић а биће посвећено књижевном делу Јакова Игњатовића (1822-1889) поводом два века од његовог рођења што се ове године обележава. Н. Попов
