Одлуку је једноглавно донео жири у саставу: Драшко Ређеп, председник и чланови Радован Поповић и Бошко Сувајџић.
Љубомир Симовић је, по оцени жирија, у својој неупитној и веома утицајној лирици обновио мотиве и промишљања ходочасничког поимања дугог нашег памћења, у непрегледу општег заборава и лежерне затегнутости, која најчешће одражава разметљивост сиромашних. Оно што су педесетих година, као откровење, али и као дуг певали Светислав Мандић, Дејан Медаковић и Васко Попоа, у вишеслојној, нијансираној и племенитој песми Симовићевој се јавља као последично веровање.
“До Оба и Хуангпуа” је књига о Симовићевим путовањима у Русију и Кину, насловљена по њиховим најудаљенијим рекама до којих је стигао. Посреди је несвакидашње приповедање песника, драмског писца, романсијера и есејисте о томе како је откривао две велике земље и њихове културе. Први путопис „Руске цркве и реке” написао је 1982. године, а други „Кина: читање спаљених књига” 2006. Иако невеликог обима, ова је књига значајна у разумевању укупног стваралаштва Љубомира Симовића – наводи издавач. - Она је много више од описа предела које је (и како их је) доживео и друкчија је од путописа које смо читали.
Награда коју додељује Ииздавачка кућа “Прометеј”у Новом Саду добитнику ће бити уручена почетком 2017. Признање које носи име Дејана Медаковићадо сада су добили: Момо Капор, Миодраг Б. Протић, Мирко Демић, Василије Крестић, Радивоје Стоканов, Александар Гаталица, Динко Давидов и Нада Милошевић Ђорђевић.
Н. П.
