Улаз је слободан, а директан радио пренос можете пратити на таласима Радио Новог Сада у оквиру јавне радијске емисији „Песмо, срце ми огреј”, коју уређује и води господин Јован М. Јовановић.
- За разлику од ранијих наступа са великим оркестрима овога пута смо припремили један потпуно интиман и премијеран програм. Студио М је јединствени концертни простор с перфектном акустиком, а емисија са традицијом преко 20 година угостила је све значајне уметнике са наших простора и шире. Припремили смо програм за праве љубитеље музике, без стилских и жанровских ограничења и модерних трендова. Поред ауторских песама које ће бити изведене у потпуно новим аранжманима на репертоару су и мени драге песме које се веома ретко изводе - најавио је Ђорђе Чавић.
Које су то драге песме које се ретко изводе и које за професионалног музичара нису упропастили фанови мејнстрим класика народне музике?
- У самом питању лежи и одговор, јер то су песме које нису превише потрошене, а које имају висок музички квалитет али из неког разлога нису хитови. Прошетаћемо по разним жанровима, биће ту и севдаха и романсе али и поп класика. Наравно, све у врло инетересантним иновативним аранжманима.
Ко су пријатељи с којима ћете наступити у студију М?
- Посебно сам срећан да је уз мене мој дугогодишњи сарадник проф. Видан Столић који годинама живи и ради на релацији Београд-Истамбул где сарађује са једним од најпопуларнијих светских кларинетиста Хусну Шенлендирићи, а код нас је клавириста Адила Маскутовића. Гост који ће својим раскошим вокалом обојити овај програм је моја драга сарадница др. Агота Виткаи Кучера уз клавирску пратњу Сеада Лорбека. За магију тамбурашких инструмената биће задужен господин Данило Нинковић. Биће и гостију изненађења.
Ову годину су вам обележили многи наступи на фестивалима и значајне награде за неког ко промовише модерну тамбурашку музику.
- Лето сам почео с Дечијим тамбурашким фестивалом Лицидерско срце на коме сам добио прву награду за композицију и то је мој први контакт с дечијом музиком. Свидела ми се ова сарадња, имам већ позиве за неке будуће фестивале и заиста желим да се посветим томе по моделу по коме су се некада компоновале дечје песме, јер их заиста недостаје, посебно квалитетних. Уследио је врло успешан наступ на Тамбурица фесту где сам освојио треће место за композицију „Ружа Панонска”. Ово је прва година да је уведена категорија такмичења нових композиција уз пратњу Великог тамбурашког оркестра Радио-телевизије Војводине. Надам се да ће се та пракса наставити и да ће и с овог Фестивала остати пуно квалитетних песама. Следи позив за Фестивал Моравски бисери с традицијом од тридесет година који се ове године одржао у Врњачкој бањи, где сам направио мали жанровски излет и певао своју композицију „Хеј Мораво, моју тугу носи” за коју је текст написала сјајна Милена Лудајић с којом успешно сарађујем годинама. Наравно, последњи велики фестивал је Сабор народне музике Србије где је од импресивне понуде изабрано само 24 композиција, међу којима је и моја композиција „Кад се душа на жицу посече” за коју је текст написао мој сарадник Немања Радивојшић. Песма је награђена специјалном наградом ауторског жирија за текст, а најважније еј да је песма дотакла публику.
Има доста ваших песама које су дотакле људе и заживеле у кафани?
- Интересантно је да је у кафани најпопуларнија песма коју никада нисам званично снимио. Она постоји само као демо снимак на Јутјубу, али ми готово свакодневно преко друштвених мрежа стижу снимци из целог света на којима наши људи певају ту песму на забавама. Што ми говори да је ускоро морам снимити.
Снежана Милановић
фото: Александар Милутиновић
