Стога нас је посебно обрадовала прилика да у само неколико дана размака присуствујемо његовим врхунским вечерима у београдском „Артгету“ и новосадској Галерији Матице српске. Ако смо имали задовољство да од шест уметникових ауторских програма пратимо бар половину, увек са поново потврђеним уверењем у вредности његовог композиторског умећа, првенствено у делима намењеним његовом примарном, али и другим дувачким инструментима, онда нам је ова двострука прилика открила импресивне извођачке способности новосадске флаутисткиње Александре Хорват и њеног изванредног клавирског сарадника Саше Свијића, управо као тумача Гргиновог опуса за флауту.
А управо посебна персонална креативност красила је и примарно идеалан спој племенитог звука флауте и клавира изражен у свим контрастима одабраних композиција, од привлачне мелодике до неупитног виртуозитета, што су Александра Хорват и Саша Свијић представили изразито музикално, управо савршено усклађеним тонским балансом и дубоким међусобним разумевањем.
И у том предавању, почев од Мале приче исприповедане прекрасним флаутским тоном, мирно уједначеном, уверљивом и аутентичном нарацијом коју је сам аутор подржао свирајући пијанистичку партију, сва потоње интерпретације плениле су дубоком осећајношћу, па и медитативношћу, често и ведрином и скерцозним расположењима, Гргину блиским џез стандардима али и прозрачним хармонијама и богато расцветаним и пријемчиво певним кантиленама.
Репертоарски раритет било је и премијерно представљање дела за соло флауту, које је Анте Гргин написао мислећи управо на изузетну свирачку енергију и емотивно експресивне способности наше флаутисткиње, поклањајући јој прегледно сруктурирану Свиту блиско повезаних делова и високе виртуозности, користећи сва своја искуствено стечена композиторска знања, подједнако повезана с личним извођачким сазревањем као интернационално признат солиста и камерни музичар. Ове стране његове богате извођачке каријере представљене су на новосадском концерту Свитом „Хамеум“ Божидара Милошевића у аранжману који је Анте Гргин приредио за флауту, кларинет и клавир, у ком се дуу Хорват-Свијић у богаћењу звучног колорита придружио врсни кларинетиста Ђуро Пете.
Тек, дуо Хорват - Свијић пасионирано је демонстрирао Гргиново одлично познавање њихових инструмената (првобитно је и сам образован као пијаниста), неговање традиције и педагогије, одушевивши до краја слушаоце бескрајно музикалним тумачењем његове у сваком смислу па и стилски репрезентативне Сонате за флауту и клавир. Деликатна испреплетеност и звучна равнотежа претежно лирски распеваних, али и духовито „зачикујућих“ и потпуно симбиотичких деоница, разноврсност ритмова и темпа, ведрина првог става, „равеловски“ блуз у средини, и управо жовијална лакоћа, али и захукталост и „заигравање“ финалног валцера заокружили су композиторов „чаробни круг знакова“ (комбинован од џеза, популарне, филмске, и музике класичног проседеа), до краја одушевивши публику која је на оба места дуго аплаудирала и аутору и искусним интерпретацијама његове музике оствареним завидним способностима и имагинацијом новосадских уметника.
Марија Адамов
