Maria do Carmo Carvalho Rebelo de Andrade, рођена је међу гитарама и гласовима фада, ћерка је познате фадо певачице Терезе Сикеире, а овај магични музички жанр почела да је пева са само 12 година у Колосеуму. Краљицу фада публика ће имати прилику да слуша 13. јануара у оквиру свечаног отварања Европске престонице културе, на Дочеку 7530, у Српском народном позоришту. Чињеница да су улазнице за њен концерт распродате у најкраћем року, говори о томе колико је обожавана и у нашој земљи.
Кармињо иза себе има пет албума, светску каријеру и Златни глобус. Њен први албум „Фадо“, објављен 2009. постао је један од напризнатијих албума те година, али и деценије. Достигао је платинасто издање и отворио срца Португалаца. Други албум „Алма“2012. такође је запажено прошао те постао албум број један у њеној земљи. Након наступа у највећим дворанама широм света, у земљама попут Финске, Шведске, Перуа, Чилеа, Аргентине, Колумбије, Кине, Индије, Летоније, Америке, Немачке, Уједињеног Краљевства, Јужне Кореје, Пољске, Француске, Аустрије, Данске наступа и у Бразилу и тада су се њени снови остварили – снимала је са познатим певачима као што су Милтон Насименто, Шико Буарке и Nana Caymmi, што је резултирало реиздањем „Алме“ са три нове песме. Кармињо тако почиње да осваја Бразил, са распродатим концертима у Рио де Жанеиру, Сао Паулу и по целој земљи.
Постала је интернационална уметница, чији глас се простире на сва четири краја света. Златни глобус осваја 2013. као и награду Карлос Передес. На позив породице једног од највећих композитора на свету, снимила је „Carminho Canta Tom Jobim” са последњим бендом који је пратио овог познатог бразилског музичара у последњих десет година, а након великог успеха уследио је албум „Марија”. Њено путовање у целини открило је Кармињо као уметницу чврстих и промишљених одлука, која никада не заборавља своје порекло, која у себи носи вишевековни језик, присутан у њеној генерацији, али погледом упртим у свет и у будућност.
У оквиру свечаног отварања Европске престонице културе, публика у Новом Саду имаће прилику да слуша фадо у најстаријем српском театру. Како бисте описали ваш наступ? Шта публика може да очекује од краљице фада?
- За мене је част да наступам у најстаријем српском театру. Ово је одлична прилика да направимо диван концерт јер различити простори и публика потпуно мењају наш наступ. Сваки пут када наступамо, то је јединствено, чини се као да је то увек први пут и мноштво емоција се испољи другачије. У питању је концерт последњег албума под називом „Марија“, али сваки пут је то различита интерпретација не само због нашег расположења и осећања, већ и због енергије публике. Тако да сам веома узбуђена што ћу наступати у Српском народном позоришту, сигурна сам да ће то бити посебан тренутак.
Одрасли сте у музичкој породици – међу гитарама и гласовима фада, било је сасвим логично да овај музички правац буде ваш пут – како ви осећате фадо? Како је изгледао живот обојен музиком чежње и чекања?
- Фадо је заправо мој први језик, почела сам да певам у исто време када сам почела да говорим португалски, тако да је сасвим природно када мислим и желим нешто да кажем да користим фадо, то је мој инструмент за говор. Фадо је врста музике са дубоким осећањима и да бисте певали ову врсту музике морате покренути ствари из личних искустава и интепретирати оно што живите. И да, има много туге и чекања, али и веома срећних прича. Јер фадо је начин да се опише португалски народ, а ми нисмо само тужни, ми смо такође веома весели и волимо забаве и фестивале, тако да је то наратив свакодневног живота и фадо се мења када се мења португалска свакодневица.
Који су ваши музички узори? Која имена су заслужна за музику коју стварате данас? Колико у својим песмама миксате музичке жанрове и претачете их у ваше нумере?
- Моја прва инспирација је, наравно, моја мајка која је почела да ми пева и пре мог рођења. Али након тога сам била потпуно инспирисана албумима које сам слушала код куће, па се сећам да сам слушала много фада попут Амалије Родригез, Алфреда Марсенеира, Фернанда Маурисија, Марије Хозе да Гије... Али нисам разликовала фадо од других жанрова. Сазнала сам за бразилске песме из романа, а после тога са албума Тома Жобима, Буарка Шикоа, Елис Регине, Каетана Велоза... много бразилске музике. Слушала сам и Френка Синатру и неке yез класике, и друге култне певачице попут Нине Симон, Арете Френклин, имала сам албум Еле Фицџералд који сам много слушала. Имала сам и Битлсе којима је мој отац био потпуно опчињен. И Квин, мој први омиљени бенд. А онда Сајмон и Гарфанкел... такође много америчке музике. Другим речима, помало од свега.
Титула престонице културе важна за идентитет града
Лисабон из ког потичете је 1994. понео је титулу Европске престонице културе, док је град Порто ту престижну титулу носио 2021. Шта мислите колико је ова титула важна за град и шта им доноси?
- Мислим да је понети титулу Европске престонице културе веома важно за један град, јер добијате пажњу света, али и уметника из града и земље. И вероватно има новца за подстицање уметничке продукције, понекад уметници имају проблема да формализују своје идеје и уз то се отварају многе могућности за неке уметнике. И делити, имати ову комуникацију са светом и другим уметницима. Мислим да је веома значајно и разлучити у глави шта је дошло из Србије, шта је дошло из Новог Сада, шта је посебан идентитет сваког града. Мислим да је то у суштини најважније јер су на пример Лисабон и Порто у истој земљи, веома малој земљи, али су потпуно различити. Тако да мислим да усмеравање пажње на један град чини нешто посебно, а за идентитет града је веома значајно и јединствено.
Коју музику слушате у слободно време?
- Не мешам друге жанрове са фадом, покушавам да будем инспирисана другим жанровима. Нисам направила много миксева јер мислим да морате бити у свом жанру да бисте направили нешто посебно и јединствено. Ако све помешате, све ће бити исто. Мораш да будеш свој, па сам инспирисана другом врстом музике, понекад имала веома суптилних промена поштујући жанр и карактеристике фада, јер оно што радиш је поштовање историје и уједно стварање сопствене музике. Мислим да је мало другачије мешати различите жанрове. И као што сам рекла, слушам све врсте музике, моје референце су веома различите и волим да слушам класични мјузикл, фадо, америчку музику, као што су класици, и актуелну музику. Мислим да морате да будете инспирисани другим уметницима и другим жанровима да бисте били живи.
Иза вас је сада већ богата каријера, пет албума, сарадња са великим музичким именима, добитница сте Златног глобуса. Из ове преспективе, како гледате на све те успехе? Како гледате на награде? Да ли су оне подстрек или вам буде одговорност?
- Када погледам своју каријеру осећам велику радост. Веома сам поносна и захвална на свим приликама које сам имала. Верујем да треба да се трудимо да то заслужимо и да наставимо рад са људима. Привилегија је певати са Шиком Буаркеом, Марисом Монте, Каетаном Велозом, Милтоном Насиментом... сарађивати са другим генерацијама, мени је то веома продуктивно и лепо. Ову награду доживљавам као леп тренутак да препознате шта сте до тог тренутка радили и шта желите да постигнете у свом раду, шта желите да промените... то су вам као новогодишње одлуке и нови пројекти. Не желим да радим ствари да бих добила било какве награде, веома сам захвална на прелепим искуствима која сам имала, и само треба да се захвалим свима који желе да раде са мном и који су ми предложили тако лепу сарадњу. И будите отворени за нове сарадње не очекујући ништа, али увек вредно радите и појавиће се велике могућности.
Ово није први пут да ћете наступити у Србији, са каквим утисцима сте отишли кући и са каквим очекивањима се враћате?
- Веома сам узбуђена што се враћам у Србију, мислим да је публика веома топла и да нас прима са толико радости и великим ентузијазмом. Осећала сам се веома добродошло, тако да сам веома узбуђена што ћу сада певати у овом прелепом позоришту, у Новом Саду.
Гала Гајин
