Не треба нам консензус око тога чије су гусле

БЕОГРАД: „Певање уз гусле је заслужило да се нађе на Унесковој листи као елемент живе културне праксе значајног броја локалних заједница у Србији, али се гудачки инструменти са једном струном, какве су и гусле, срећу на удаљеним и културно значајно различитим деловима света, те је о пореклу таквих инструмената тешко поуздано говорити, каже виши научни сарадник у Музиколошком институту САНУ, етномузиколог др Данка Лајић Михајловић.
Gusle/Dnevnik/Arhiva
Фото: Dnevnik.rs

Поводом вести да су амбасадори Албаније, Хрватске, Црне Горе, БиХ поднели Унеску заједнички захтев за постизање консензуса о томе да ли гусле припадају византијској или арапској култури и да Албанци тврде да су гусле њихов традиционални инструмент који зову лаута, Лајић Михајловић каже да је својатање традиционалних музичких инструмената бесмислено. 

"Гудачки инструменти са једном струном, какве су и гусле, уз које се данас пева у Србији, у савременој културној пракси су реткост на светском нивоу. То, наравно, не значи да се оне срећу у традиционалној музичкој пракси само у Србији. Важно је имати у виду да се једноструни гудачки инструменти срећу на удаљеним и културно значајно различитим деловима света, те је о пореклу таквих инструмената тешко поуздано говорити", рекла је Лајић Михајловић Танјугу.

Из перспективе етномузиколога - истраживача и експерта-сарадника на припреми номинације подсећа да се певање уз гусле вековима у Србији практикује као облик историјског памћења и истакнути је начин формирања и изражавања културног идентитета.

"Интегративни карактер ове праксе је посебно значајан, а базира се на суштинској важности певања уз гусле за аудиторијум, на његовој комуникационој вредности. Како је реч о синкретичном, поетско-музичком изразу, у нашој номинацији смо назначили репрезентативни репертоар гуслара и указали на важност музичке компоненте", објаснила је Лајић Михајловић.

О пореклу једноструних гудачких инструмената је тешко поуздано говорити, јер, како каже Лајић Михајловић, музичка археологија не пружа материјалне остатке таквих инструмената довољно велике старости да би водили несумњивом закључку.

"Ни друге врсте извора који се користе у истраживању прошлости музичких инструмената - ликовни прикази и писани документи, колико је мени познато, нису довољно чврсти да разреше мистерију о пореклу читаве породице гудачких инструмената чијим почетним стадијумима развоја типолошки припадају гусле", рекла је она. 

У науци, наглашава, није циљ консензус, већ трагање за изворима који би осветлили процесе у културној историји човечанства.

"И сама сам као истраживач веома заинтересована за резултате истраживања колега у другим земљама у овом правцу, као, уосталом, и за истраживања која полемиком о пореклу гусала могу бити иницирана на интернационалном нивоу", рекла је Лајић Михајловић.

Иако називи инструмената могу бити индикатори културних контаката, у случају гусала то, додаје, није довољно убедљив траг. 

"Наиме, слично се у другим словенским традицијама именују сасвим различити инструменти, као што се гуслама слични инструменти у традицијама народа који припадају другим језичким групама називају сасвим другачије. Те је чест разлог погрешних интерпретација, посебно код лаика за етноорганологију, којој ова проблематика припада. Ако се вратимо на питање својатања традиционалних музичких инструмената, рекла бих да је то бесмислено", нагласила је она.

Лајић Михајловић подвлачи да Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа Унеска из 2003. године сугерише да право на истицање идентификовања са одређеном културном праксом има свака национална заједница, односно држава-потписница Конвенције.

"То смо управо ми и учинили - номинацијом смо указали на значај певања уз гусле у Србији. Наравно да нам је познато да та пракса постоји и у другим државама у региону. Колико је она важна за њихов културни идентитет, колико су већ учинили на њеној заштити и колико су заинтересовани за њено очување, то су питања за релевантне кругове у свакој од тих земаља", рекла је Лајић Михајловић.

Певање уз гусле је на предлог Србије 29. новембра уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. 

Ова листа је установљена на основу Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа Унеска, коју је Србија потписала 2010. и већ 2012. је међу првим елементима на Националну листу нематеријалног културног наслеђа уписано и певање уз гусле. 

Овај податак сведочи о уверености свих актера у процесу заштите културног наслеђа о културно-историјском значају певања уз гусле, али и његовој актуелности у савременој култури. 

Од тог тренутка, рад на очувању певања уз гусле је артикулисан и унапређен кроз сарадњу самих гуслара као носилаца те културне праксе, локалних заједница које овај елемент културе доживљавају као део свог културног идентитета, научника који се баве проучавањем овог сегмента културе из различитих перспектива и надлежних у државним културним, образовним и управним институцијама. 

На трагу свега поменутог, Министарство културе и информисања, надлежно за примену Конвенције у очувању НКН у Србији, донело је одлуку да се певање уз гусле номинује за упис на Унескову листу. 

EUR/RSD 118.3017
Најновије вести