ОБЈАВЉЕН БРЕВИЈАР МУЗИЧКИХ СТВАРАЛАЦА КОЈИ СУ СЕ РОДИЛИ ИЛИ ДЕЛОВАЛИ НА ОВОМ ПОДРУЧЈУ Ево ко се нашао у лексикону композитора панонског простора

По речима приређивача, књига је настала као део пројекта „Дигитална платформа – Војвођански композитори”, који од 2021. реализује КЦВ. У књизи је, хронолошким редоследом, заступљен 41 композитор – од Ђура (Ђерђа) Арнолда, затим Корнелија Станковића, Јосифа Маринковића, Петра Кранчевића, Исидора Бајића, Рудолфа Бручија, Душана Радића... до Митра Суботића Субе. 

– Композитори који су заступљени у овој књизи деловали су у различитим друштвеним улогама: као црквени музичари, капелници, педагози, организатори музичког живота, али и као аутори чија дела сведоче о поступном професионализовању композиторског позива. Њихово стваралаштво често је настајало на размеђи уметничке амбиције и практичних потреба заједнице у којој су се налазили у датом тренутку, што свему овоме даје посебну документарну и естетску вредност. У тој напетости између центра и провинције, традиције и иновације, обликована је специфична музичка слика некадашњих, а самим тим и данашњих панонских простора – истиче Крањчевић у предговору. 

Наш познати музиколог Душан Михалек истакао је у рецензији рукописа да поднаслов књиге – бревијар – подсећа на напоре Антона Еберста, који је пре пола века управо својим бревијарима спасао од заборава многа имена наше музичке културе, чиме се пропагирају праве вредности наше музике и спасавају од заборава те васпитава нова генерација љубитеља музичке уметности. 

„Музиколог Адриан Крањчевић има истанчан осећај за приступ теми, активан и вредан однос у њеној реализацији. Показао се као врло студиозан, приљежан и користан трудбеник у свим областима музичке и културне деланости. Његови текстови су литерарно писмени, акције осмишљене и беспоговорно спроведене у дело”, наводи Михалек.

Сам пројекат је подељен у неколико фаза и подразумева истраживање, селекцију, архивирање и промовисање живота и дела како преминулих, тако и савремених композитора који делују на овим просторима, јер је важно, како наводи Крањчевић, да знамо ко су наши композитори и колико су учинили за нашу културу.

При томе је као критеријум приликом избора приређивач користио чињеницу да су посматрани композитори рођен на панонским просторима или да су неким делом свога живота или каријере везани за њих. За све је, међутим, карактеристично да су током живота стварали инспирисани овдашњим природним лепотама, људима и њиховим богатим музичким наслеђем.

– Овом књигом, али и самим пројектом, желим да покажем да на овим панонским просторима имамо један континуитет уметничког стваралаштва и креативности на музичком пољу, од краја 18. века па све до друге половине 20. века. Оно што је најважније, и данас, у 21. веку, та креативност је живља него икада раније јер имамо савремене композиторе које заступају чак три генерације и који су препознати у својој средини, али и у иностранству – наводи Крањчевић. – Са друге стране, ако се на квалитетан и професионалан начин прикаже њихово стваралаштво, може доћи до ревитализације нечијег опуса.  Из искуства знамо да, ако се њихова дела не налазе на репертоару главних оркестара, камерних ансамбала или реситала појединих солистичких интерпретатора, ако се не емитују на радију или телевизији, они, нажалост, временом све више падају у заборав. А животи и каријере већине њих су изузетно интересантни за широку читалачку публику. Са друге стране, ако се на квалитетан и професионалан начин прикаже њихово стваралаштво, може доћи до ревитализације нечијег опуса...

М. Стајић